TAJKUN 5

13. Nemogu Da Verujem Da Sam Njihova Ćerka

Sadašnjost
Jonuz Family House
Istanbul, Turcija

Marija

Nije mogla verovati da su to njeni roditelji. Ti ogirćeni, namćorasti, zlobni ljudi koje je za ceo svoj život pokušavala da zadovolji, a koj nikada nisu bili zadovoljni. Zbog njih je stalno noćima plakala dok je bila mala, jednostavno nikada im nije bila dovoljno dobra, pa čak ni onda kad je nosila neukusnu i neudobnu odeću, koju je njena majka smatrala adekvatnu za devojčicu visoke klase. Te odvratne roze somotske pantalone, te vunene zimske đempere u neku pdvratnu gumenu roze boje u kojih je izgledala kao da je izašla iz crtanim filmovima, bile su zaista odvratni. Od tad je zamrzela roze boju. A pak u pubertetu kad je morala da nosi neke glupe karirane suknjice, kao ona deca iz privatnim internatima, fuj. Nikada im nije bila dovoljno dobra, uvek je ili previše pričala, ili bila ne kulturna zbog toga što nije uopšte pričala. Kad bi kući donela peticu, nisu bili zadovoljni jer ako je mogla da dobije peticu onda trebala je da se potrudi da to bude pet plus! Nikada, ali nikada nisu joj rekli da su ponosni na nju, na njene rezultate, na njene ocene iako je kroz celu osnovnu i srednju školu bila odlična. Nisu joj rekli ni onda kad je završila fakultet u roku sa dvadeset tri godine i sve desetke. Ni kad je Saša izabrao kao najbolji student da radi kod njega prvo kao Marketing Menadžer, onda kad PR Menađer, zatim kao Hotelski Manađer. Oni jednostavno nisu bili zadovoljni sa njom, nisu bili zadovoljni što je uopšte postojala i nažalost bila njihova ćerka.

Sad dok je sedela sa Doganovu majku i sestru, dok su te dve žene bile zabrinute za nju, dok je njegova majka naredila da se spreme njena omiljena jela za većeru, osećala je neizmernu tugu. Njena majka nije ni znala koja su njena omiljena jela, ona je znala samo da joj kaže "ne zanimaju me tvoje hirove, ovo je današnjo meni i to ćeš jesti", nikada se nije potrudila da domaćici napomene da nešto specijalno spreme za njene ćerke. Ćak ni za njen rođendan nije mogla da ima tortu koju želi, uvek je sve birala njena majka, pa ćak i goste koje ona nije ni poznavala, a još manje htela da ih upozna. Dok je ova žena vodila pažnju o svemu, ona je svojim zaposlenima jasno napomenula da ukoliko ona i Mia žele nešto drugo za doručak, ručak, večere to će se spremiti i tačka. Juće je čula kako sa kuvaricom priča da ćeka tradicionalne recepte za Božićne praznike od Nadijinu mamu, kako bi mogli da spreme za nju i Miju, htela je da ih iznenadi. Njeni roditelji su se grozili od tu reć "iznenađenje".
Suza je potekla sa njih očiju, kad je videla kako Mia vrišti i već trča prema Doganov otac koji je raširenih ruku, sa osmeh na lice čeka na tremu.

"Nemoj lepotice, nisu oni vredni, jednog dana shvatiče šta su uradili i šta su sve propustili, neka ih nemoj plakati." - rekla je Dalia i nežno je zagrlila.

"Nikada neću shvatiti, zašto nikada nisam bila dovoljno dobra za njih." - kroz suza rekla je, dok je plakala u topli zagrljaj njegove sestre.

"Dušo njima ništo nije dovoljno dobro, očito su takvi ljudi. Sebićni i namćorasti, koji ne vide dalje od svog nosa. Žao mi je mala, voljela bih kad bi sad pričali o tome gde bih vodili tvoju porodicu kad dođu na goste, kao što Dilara i Jasemin sve to spremaju kad dođu Nadijini roditelji, ali to je što je. " - ćula je tugu u Dalijin glas i još više se raznežila, ona jedva da je poznavala, a delila je njenu tugu i bol, nešto što njena rođena sestra nikada u životu nije uradila. Marina je uvek bila bahata i sebićna, svako malo bi gledala da joj zabije nož u leđa i uvek je izdavala roditeljima, kad nešto zgreši. Dalia je grlila i tešila, ostavila svoj posao i došla da bi jednostavno samo sedela sa njom. Ona je znala da viće i lupi Doganu zaušku kad nešto zajebe, ali sve je to bilo između njih dvoje, kad bi trebalo da ga zaštiti i saćuva njegovu tajnu, ćutala je ko zalivena. To je bila prava sestra, uvek tu da bratu pruži ruku, da bude uz njega, da ga urazumi kad treba, za takvu sestru je godinama unazad maštala. Nekada je sve to pronašla u Nadiju i Amru. Međutim kad je prvo Amra otišla za Istanbul onda se tamo i udala, a Nadja krenula za njom nekoliko godina kasnije osećala se kao da je ostala sama. Kao napušteno siroće na drumskom putu u sred hladne zime. Zbog toga je i prihvatila Nadijinu ponudu za posao, jer tako je mogla ponovo biti sa njih i bar malo biti dalje od svoje lude roditelje.