Neki ljudi umru pre smrti, neki žive i nakon nje. 🔞
𝟮. 𝗱𝗲𝗼 𝗞𝗿𝘃𝗮𝘃𝗮 𝗼𝘀𝘃𝗲𝘁𝗮, ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟭. 𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗟𝘂𝗱𝗮 𝗼𝗽𝘀𝗲𝘀𝗶𝗷𝗮 )
"Kad sam te prvi put ugledao, Mrki te je predstavio kao svoju ženu, iako to još nisi bila. Zanemeo...
Ups! Tento obrázek porušuje naše pokyny k obsahu. Před publikováním ho, prosím, buď odstraň, nebo nahraď jiným.
Kako je vreme odmicalo stvari su počele da se komplikuju. Nismo znali šta smo, bio je to odnos koji nitko nije mogao da definiše, čak ni mi sami. Voleli smo se na način samo nama poznat. Ali, ne bi to bilo to, kada žensko ne bi zakomplikovalo nešto. Odjednom sam postala hladna i bezobrazna, a on se i dalje borio. Nismo pričali, okretali smo glavu jedno od drugog, iako smo tada trećinu dana proveli u istoj kući, a on je i dalje čekao.
Ni sama ne znam zbog čega sam se tako ponašala. Valjda nisam znala da prihvatim tu ljubav kako treba. Ponekad sam pokazivala sta osećam ali bi se to uvek završilo sa "samo se šalim". A znao je da ga volim. Znao je da u meni postoji određena doza straha koja je bila jača od mene i da ću je jednog dana nadvladati. I tako je i bilo. Osećanja su odjednom postala kristalno jasna. Jasna njemu, a i meni. On je priznao, a ja nikad nisam.. Sada kad smo ponovo na početku svega i dalje sam se kočila, nisam umela da mu odolim, a nisam imala snage ni da bežim.
Posvuda u sobi širio se njegov miris. Miris koji me odavno izluđivao i kako je to samo on umeo.
U jutarnje sate začula sam buku na hodniku. Skočila sam iz kreveta. U meni je nešto pregorelo, odma sam pomislila da je gotovo, da sam uhvaćena i da mi je ovo kraj na ovakav način. Počeo je netko lupati po vratima.
Začula sam Delana koji je rekao, da spavam da bude tiši, međutim udarci po vratima su se nastavili. Čula sam Bajin glas koji je uzrujano zvučao s druge strane. Insistirao je da otvorim vrata. Nisam želela i odma sam uzdigla celu paniku. Toliko je lupao po vratima da sam pomislila da će ih na kraju srušiti.
Otključala sam vrata, a on je uleteo s dvojicom ljudi kao lud.
"Šta je nasilniče, jesi poludeo?" Besno sam ga pitala. A on je kao poludeo krenuo ispitivati.
"Gde je? Gde si ga sakrila?" Pitao me je preturajući stvari po hotelskoj sobi.
"Koga tražiš čoveče, tko si ti da ovako upadaš u sobu i to da me čak ovde uznemiravaš?"
"Tražim onoga s kim se nalaziš ovde, celi kaos si napravila, koju igraš igru!?" Besneo se.
"A Bajo, nosi se u kurac! Tko ti je dao pravo da me tražiš ovde?" Vikala sam.
Uhvatio me jako."Slušaj me, ako se istog trena ne pokupiš nazad koštat će te, dosta mi je tvoje budalaštine!" Vikao je, a ja sam bila šokirana njegovim ponašanjem.
"Ostavi me na miru, i nestani!" Rekla sam gledajući ga u oči skoro pa s prezirom.
"Da nestanem jel? Spašavam ti leđa, ti me teraš, opet radiš isto sranje i vucaraš se Mrkiju iza leđa!" To kad mi je rekao, kad mi srce nije zastalo. Baja. Moj drug iz detinstva. Moja sena. Samo sam ga pogledala široko otvorenih očiju i nasmešila mu se.
"Izađi."
"Šta je, da li se varam?" Nastavio je.
"Izađi." Ponovo sam rekla okretajući pogled od njega.
