Krvava osveta 2.deo ✔

25. Pakao na zemlji pa i na "onome" svetu

Izašla sam iz hotela i videla Delana koji je pušio cigaretu pored ulaza u taj isti. Samo sam prošla pored njega, on je krenuo za mnom ali sam prebrzo ušla u auto i odvezla se. Ostao je stajati iza mene.

Kad sam došla do Dragana, s njim su bili još neki ljudi. Gledali su u mene kao u Boga. Nikako se nisam mogla naviknuti na taj osećaj da te netko tretira gazdom, glavnim.

"Tko su oni?" Pitala sam kad sam došla.

"Sa mnom su ne, brini ništa." Rekao je Dragan.

"Ne znam ih."

"Oni znaju tebe, to je sasvim dovoljno. Ameja, da pređem na stvar, ja ne znam i ne mogu saznati kako je došlo do ovoga. Izgubit ćemo s tim mnogo posla..."

"Smiri se, uspori. Dečko, kako se zoveš?" Pitala sam momka koji je stajao pored.

"Mladen."

Izvadila sam pištolj, i potegnula obarač. Dragan je šokiran odskočio s mesta ne rekavši ništa.

"Mladen je bio cinkaroš, kako to niste znali? Da se ovo ne ponovi, Dragane." Rekla sam, a Dragan je šoku stajao na mestu, i gledao u prizor.

"Ja sad odlazim, imam obaveze, kada budem znala kada ćemo razgovarati zvat ću te."

"Ali Ameja, zašto si to uradila?" Pitao je Dragan pre mog odlaska.

"Nisi tu da pitaš. Radi svoj posao."

Zaustavljao me je, kad sam se okrenula prema njemu zagledao mi se u oči. "Ti si luda." 

"Nadam se da to je dobronamerno."

"Jeste kako da nije, hoćeš na piće sa mnom, možeš li za nekih sat vremena?"

"Zvat ću te, prvo imam nešto da obavim, a vi se rešite ovog tu." Naredila sam mu i otišla.

* * *

.. A on se pojavljivao kad ga najmanje očekujem, izroni iz mraka.

"Čekala si me.." Rekao je Albert, dok sam sedela gledajući u more na mestu, gde sam saznala istinu koja mi je opet sve preokrenula na glavu.

"Mislila sam da nećeš doći.."

Seo je pored mene. Zagledao se u daljinu poput mene. Neko vreme je šuteo, gledajući tako u tamu, slušajući valove mora.

"Ironično, zar ne? Davno smo se morali kriti pa sam navodno umro, a i sad se i dalje moramo kriti. Celi život se krijemo." Zasmejao se.

"Da, u pravu si. Šta me je to snašlo.."

"A nekad bi na glas vrisnuo, disao punim pljućima.. Javno bi zakoračio s tobom da se ne krijem." Rekao je, i oborio glavu.

Više ni sama nisam bila sigurna, da li mi nedostaje ili me nervira. Da li mi prija ili mi samo još više šteti?

"Kad sam te prvi put ugledao, Mrki te je predstavio kao svoju ženu, iako to još nisi bila. Zanemeo sam u tom trenutku od tvoje lepote i stava koji si imala. A znao sam da si zabranjena, znao sam da te nikad neću imati. Svestan sam bio da si njegovo vlasništvo, pa sam sklanjao pogled od tebe uvek kad bi morao da te gledam. Zvala si me bratom, bila si mi previše blizu, nisam odoleo. Nisam mogao da odolim. Glumeo sam jakog čoveka, a iznutra sam svaki momenat maštao o tebi. Od dana kada si prvi put bila moja, zaboravio sam na sve, uvukla si se mi pod kožu, onda ni sam više nisam znao da li te volim, ili mrzim. Ali s vremenom je bilo prekasno. Otišlo je sve predaleko. Nisam više mogao bez tebe, a bojao sam se da ti on šta ne učini." Govorio je i zašuteo.