TAJKUN 5

14. Pravda Je Zadovoljena

Sadašnjost
Okružni Sud
Istanbul, Turcija

Dogan

Nakon dugih pet meseca napokon je došao kraj duge i mukotrpne borbe za našu slobodu. Marijini roditelji su javno odustali od nje, zbog toga što je navodno promenila veru, a zapravo nije. Nakon onaj nokaut koji je njegov otac zadao njenom, svaku nedelju dobijali su različite tužbe. Jedna za telesne povrede, druga za otmicu deteta, treća za zakane po života i još milion sranja. Marija je sve to jako loše podnosila, a cela ova farsa u koja su njeni roditelji pokušavali nešto, a zapravo ni sami nisu znali šta, prevazišla je u međunarodni problem. U onom trenutku kad se Makedonski Ambasador umešao u ceo proces i na svoju ruku preuzeo da podrži svog nekadašnjeg kolega sa univerziteta, nije ni slutio da je prešao crvenu liniju. Niko, pa čak ni on nisu očekivali da će Kemal povući onako drastične poteze.

Uglavnom desetak dana nakon što je Davut bukvalno deportirao Marijinog oca, Saša je nazvao sa užasne vesti. Njen otac je povukao sve moguće veze, platio nekoliko sudije i uspeo da dobije nekakve sudske odluke koje su navodili da je Marija neopodoban roditelj, a njemu smestio teške optužbe. Kad je Kemal proglasio Makedonskog Ambasadora za Persona non Grata i dao mu dvadeset četiri sata da napusti državu, zajedno sa celokupu ambasadu i zatvori istu, nastao je kuršlus.

Makedonska vlada je Sašu proglasila za predavnika jer je on u svoje vlasništvo imao franšize za hotel, bolnica i banka, čiji su vlasnici turci, e to je bio onaj trenutak kad je Kemal puko. To je bilo od prilike mesec dana nakon što ih je Saša nazvao da ih pripremi da očekuju da će Makedonija tražiti da se proces odvija u Skoplju, a da se Mia u međuvremenu preda Marijinh roditelja.

Tarik je u istom trenutku obavestio Kemala, a ovaj je kao pušten sa lanca jasno i kategorično obavestio sve biznismene i Turske investitore koje su proširili svoje kompanije u Makedoniju, da u roku od mesec dana sve zatvore i da se povuku nazad u Turskoj, država će im platiti svu odštetu. U roku od odmah je zakoćio celu ekonomiju, nastao je blago rečeno kolaps. Dve privatne turske škole u glavnom gradu i još tri u okolnih gradova, prestali su sa radom od drugog polugodišta, a deca su ostali da slede nastavu preko neta. Pet univerziteta su prekinuli nastavu na pola nakon ispitnom periodu u januaru, a studentima je dozvoljeno da polažu vanredno sledeći semestar. Nekoliko stotina kompanija u celu državu isplatili su svoje zaposlene i privremeno stavili katanac na svoje firme.

Europska Unija, Rusija, čak i Ameri su se digle na noge kad su shvatili da je najmlađi Pretsednik sveta ozbiljan i kategoričan u svoje namere da prekine sve svoje veze sa jedan od najvećeg saveznika. Evropski saveznici i veliki čelnici Evrope grmili su i ponavljali da će Turska ponovo ostati zakinuta za ulaz u EU, na što se Kemal samo nasmijao i odgovorio "Republika Turska je već povukla aplikaciju za ulaz u EU i NATO". Na to su jedino dobili amin od Ruse i Arapsku Ligu koje su se smeškali ispod brka.

Na sve to Kemal je dao Saši azil u Turskoj i proglasio ga za počasni državljanin i investitor koji veruje u Naprednu Turciju. Saša je pre dva meseca takoreći pobegao u Istanbul, nakon što je svoju majku, sestru i zeta sa decom poslao u Brazil gde je imao sigurnu garanciju od tamošnje vlade da će im dati azil i da će njegovi sestra i zet, moći da prebace polovine njihovih poslova. Kako su oboje radili za njega, predao im je Bankarski sektor jer, njegova sestra je ionako vodila banku, a zet bio njegova desna ruka i glavni pravnik u holdingu.

Preko noći je prodao sve što je imao, a ono što nije postalo je vlasništvo Izraelske, Ruske i Katarske države. Da hladno je dao na neograničeno korišćenje svoje kuće na ove države koje su ih koristili kao Rezidencije.
Makedonske sudove nisu imali šta da mu zaplene, sav novac je prebacio na milion stranskih računa dok su oni tražili dokaze i tužili ga, te na sve strane razvlačili ga kroz novine.