Krvava osveta 2.deo ✔

27. Krio je bolest

Bio je utorak. Pred mrak se Mrki spremao da ide. Čitav proces i drama kao i uvek, ali ovaj put drugačije. Nešto je bilo drugačije. Osetilo se nešto u zraku. Ni taj vazduh nije bilo lagan.

Na polasku sam gledala u te njegove smeđe, otrovne oči. Poljubio me je u čelo, držeći me za ruke, pozdravljao se. Iz kuće je izašao nekoliko sporijim koracima, ne napeto kao do tada. Njegov odlazak je bio nešto drugačiji, a nisam znala zbog čega.

Kiki je radio nešto za školu, a Neven se igrao s kockama. Krenula sam uzeti telefon da bi pozvala Alberta, netko je pozvonio.

Delano je stajao na vratima, rekavši mi da me traži neki gospodin, želi sa mnom razgovarati. Rekla sam da ga pusti unutra.

Onda sam ugledala vitkog muškarca, svojih godina, visokog, zgodnog, sportski a elegantno obučenog. S plavim očima i smeđom kosom.

Prišao je do vrata, i pružio ruku. "Dobro veče, gospođa Ameja?"

"Da, ja sam." Odgovorila sam, gledajući zbunjeno u njega.

"Ja sam Saša, inspektor za područje kriminala i narkotika, želeo bi s vama porazgovarati, mogu li?" Rekao je to na brzinu, i šokirao me da nisam bila u stanju izgovoriti reč.

"Mogu li uči?" Pitao je ponovo.

"Da, možete.." Rekla sam zbunjeno. Seo je u dnevni boravak.

"Hoćete nešto popiti možda?"

"Nećemo se persirati Ameja, i ne hvala, pokušat ću da budem kratak."

"Dobro.." Sela sam pored njega.

"Verovatno već znaš zašto sam ovde." Rekao je, a gledala sam ga zbunjeno.

"Ne, ne znam, zašto?"

"Pa eto vidi da ti objasnim ukratko. Istražujem poslednje slučajeve, vezane na relaciji - Italija. A ti često putuješ tamo! A i znam tko ti je suprug pa ne bi u  detalje, došao sam da te obavestim, da ću te strpati u zatvor, i tebe i tvog muža odma kad dobijem dokaze."
Rekao je brzinski, a ja sam prasnula u smeh.

"Čoveče, je l' ti mene zajebavaš?" Pitala sam ga u smehu.

"Ne zajebavam, ali sve ću dokazati, bit ću tvoja sena svakog dana zapamti to. Ne ideš tetki svaki tedan u Italiju. Znam da tamo radiš neki posao i saznat ću šta je u pitanju." Postao je oštar, onda sam i ja promenila stav prema njemu.

"Gledajte gospodine Saša, valjda imam pravo, legalno se krećem po svetu, nisam osuđenik."

"Nisi još lepotice, ali možemo napraviti kompromis."

"Nikakav kompromis ja neću praviti s tobom!"

Razljutio me sa svojim neprofesionalnim pristupom. Ustala sam s fotelje, i on je ustao.

"Čekaj malo, pristat ćeš na kompromis ako ne želiš da ti muž sazna za ljubavnika u Italiji."

Okrenula sam se prema njemu kada je to rekao. "Izlazi iz moje kuće, odma!" Povikala sam.

"Pristat ćeš, kad tad veruj.."

"Ne bojim se tvojih pretnji. Doviđenja." Kažem mu, i rukom pokazujem na vrata.

"Blago majci što te rodi, i tom mužu što te..." Kad je to izgovorio, udarila sam ga po licu, a on je uhvatio moju ruku i stisnuo me uz zid. "I udarci su dobri od takve žene, ali biće ti kraj kad ja to odredim!"

Pre izlaska se još jednom okrenuo. "Vidimo se uskoro opet, pratim te." Rekao je, i izašao.

Iznervirao me je. Tko je sad ovaj da mi se još on mota po životu?