TAJKUN 5

EPILOG

Dve godine kasnije
International Sports Academy & Primary and High school "Kan Kemer Sports Academy" 
Istanbul, Turcija

Dogan

Sedeo je u prvom redu za roditelje i gledao u njihovu lutkicu koja je u tamno plavu uniformu, sa belu košuljicu, loknastu kosicu sabranu u pletenicu do dnu leđa, kako mirno sedi i sluša. Mia je odrasla, pre pola godina napunila šest i bila spremna sa svoje drugarice da pođe u prvi razred osnovne škole. Ona, Sibel i Eva bili su nerazdvojni, a Ujgar je svuda išao za njih. Sad su svo četvoro sedeli u prvom redu i gledali predstavu koju su dečaci i devojčice iz višis razreda spremili za njih, dok su njihovo troje blizanaca nemirno sedeli pored njih, sa željom da i oni budu pored sestre ispred. U protekle dve godine njihov život okrenuo se naopačke bili su ponosni i srećni roditelji troje blizanaca i jednu stariju pametnicu. U početku bilo je malo teže dok se nisu navikli na troje bebe, ali na sreću njegovi otac i majka bili su im od ogromne pomoći. Marija se već vratila na posao, a Mustafa je napokon dobio odgovarajući tim u Marketingu i PR, pa prestao da gunđa, dobro nije baš prestao jer je Ajla opet ostala u drugom stanju i "deda" umalo nije dobio srčani udar. U svakom slučaju, uglavnom je sve bilo onako kako treba biti. Saša je postao turski državljanin i promenio prežime, a na njegovo insistiranje iako nije bilo potrebe uz svoje ime dodao je još jedno tursko.
Pre tačno godinu ipo, nekoliko meseci nakon njihove svadbe, opozicija je opalila po Kemala jer je protiv pravila i Turske zakone dao državljanstva troje stranaca koje ne ispunjavaju njihova pravila. On lično jako se zabrinuo, Saša je takođe bio u nebrano, pa poćeo da razmišlja kako da pođe kod svoje u Brazilu iako nije mu se uopšte išlo. Došao je u Istanbul da pronađe mir i slobodu koja mu je u rođenu zemlju odjednom bila uskeačena, a pronašao nešto više od toga. Pronašao prijatelje, pronašao ženu svog života na kraju pronašao jednu malenu devojčicu koja mu je uzela srce još na onom odmoru kad je došao sa Marijine roditelje. Mesec dana razmišljali su i planirali šta će i kako će, Kemal je protiv svoje volje morao ćešće da ostaje u Ankaru iako to nikako nije hteo, posebno nakon što je upoznao Evinu mamu. Da, da pretsednik Mahmutoglu se napokon zaljubio, a jedna prelepa brineta uzela mu je srce, ili možda je to bila jedna malena ljupka devojčica koja je svoj nedostatak nosila sa ponosom i osmeh na licu. On je bio ubeđen da je reč o obe devojke, koje su pretsedniku postale nešto najdraže. Kemal je bio pod velikom pritisku, njegova porodica takođe. Marija nije promenila veru, Mia takođe jedino su promenili prezime, ali ne i imena. On nije hteo da to traži od njih, njemu se imena njegove devojke svidela, bile su mu najlepše. Međutim, Marija je oduvek bila razumnija od njega pa jednog dana je presekla i rekla "Šta ako u dokumentima promenimo veru, to ne znaći da ću zaboraviti da slavim božič i novu godinu, ako dodam još jedno ime uz svoje i uz Miju ne znaći da ćemo se nas dve preko noći promeniti, to su samo imena ništa više. Ovo smo mi." tako je sledeći dan Marija bila spremna da promeni ime i veru, međutim Kemal je bio brži od njih i progurao jedan amandman. Najnovi amandman preko noći bio je izglasan u skupštini, a glasio je tako da "stranac ili strankinja koje se budu udali u Turskoj, za Turskog državljanina ne moraju da promene ime i veru". On je odahnuo, Kenan takođe jer bio je svestan da ukoliko opoziciona stranka uspe da se izbori da se zadnja odobrenja za državljanstva budu osporeni, to bi znaćilo i da će Nadia takođe izgubiti svoje. Kemal je u svakom slučaju bio pametniji od njih i poznavao je međunarodno i tursko pravo bolje od ikoga. Tako su njihove žene mogle da odahnu, posebno kad je Kemal još više zapečatio njihova državljanstva, tako da ko god nakon njega dođe na vlast nema apsolutno nikakvu mogućnost da im oduzme ista. Jedino je Saša ostao na ivici ponora, tu su uskoćili doktor Leman i njegova supruga. Stari Đahid Leman jasno i glasno je izjavio da bi mu bila ćast da Saši da svoje prezime i postavi ga za svoj zakoniti naslednik pored svoje ćerke i njena deca. Saša nije znao šta da kaže, međutim kako je Đanan sve to sa osmehom prihvatila i rekla "oduvek sam sanjala da imam starijeg brata" jednostavno je popustio. Tako se sada zvao Saša Erkan Leman, izabrao je kao svoje drugo ime, ime Đihadovog oca.