Neki ljudi umru pre smrti, neki žive i nakon nje. 🔞
𝟮. 𝗱𝗲𝗼 𝗞𝗿𝘃𝗮𝘃𝗮 𝗼𝘀𝘃𝗲𝘁𝗮, ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟭. 𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗟𝘂𝗱𝗮 𝗼𝗽𝘀𝗲𝘀𝗶𝗷𝗮 )
"Kad sam te prvi put ugledao, Mrki te je predstavio kao svoju ženu, iako to još nisi bila. Zanemeo...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Zabava je bila u punom toku.
Gosti, prijatelji, ekipa, su se očito prilično zabavljali i veselo pričali o različitim društvenim temama i situacijama iz njihovih života. Smeh je odzvanjao ogromnom, luksuznom salom. Stolovi su bili ukrašeni belim i rozim orhidejama, izbor hrane i pića je bio vrhunski. Kristalni lusteri su osvetljavali lica mladih ljudi. Izgledali su toliko sretno i zadovoljno uljuljkani u svoj savršen život. Žene su polutiho komentirale prisutne, namestajući svoje skupocene haljine. Muškarci su pričali o poslu i svojim novim aferama. Vrlo idilična slika. Sve se odvijalo kako sam želela.
Volela sam okupljanja takvog tipa. I tako sam redovno mogla zadovoljiti i udovoljiti ekipi koja me podržavala, jer bi se oni naročito jedino tada malo opuštali od svog posla.
Samo jedan, čovek kao da je kvario tu sliku. Prelepi, tamnokosi, visoki muškarac je zamišljeno pio svoj šampanjac grleći oko struka vrlo lepu i vrhunski doteranu devojku. Privukla sam mu pažnju u drugom kraju prostorije gde sam stajala. Nije mi bio poznat, nisam znala što se tu nalazi i s kim je došao tj. tko ga je zvao. Osmehnuo mi se i podigao šampanjac.
Kakav švaler! Pored devojke iza njenih leđa. Okrenula sam glavu. Pogledao je s prezirom u svoju lepšu polovinu koju je prisno grlio. Ona nije bila ni slična meni, nije zaslužila da bude čak ni moja kopija. Klasična dama običnih manira. Iz drugog nekog ranga.
Pogled mu se zamaglio i ponovo je gledao prema meni. Polako mi je postajalo neprijatno, dok je svaki njegov pogled bio uperen prema meni. Počeo je da me nervozi. Za stolom gde sam sedela, pokrenula se tema koju nisam doslovno pratila. Svaki put kad bi pogledala, on bi gledao mene. Sipao je još malo šampanjca. Nasmejao se svojoj pratilji, očito je video da će ovo biti duga noć i nije imao vremena da se preispituje. Odmakao se na tren od nje. Izgubila sam ga s vida.
Izašla sam da proverim stanje vani. Ćula sam i osetila korake iza sebe dok sam stajala, odjednom se zaćula tišina, stao je. Okrenuta leđima prema njemu ogovorila sam ga.
"Pratiš me celu noć!" Rekla sam mu.
"Primetila si." Rekao je, stao pored mene, zagledan negde u daljinu. "Kako da ne gledam tu lepotu, snagu, ponos koji pršti iz tebe." Reće.
Nasmejala sam se tom njegovom komentaru i šutela.
"A znam zašto se smeješ. Sigurno nisam prvi koji ti ovako laska. Na to si navikla, pretpostavljam." Govorio je.
"Da jesam. Pogotovo takve koji odglume savršeno zadovoljstvo svojim praznim životom. Zavesa se podiže, a predstava može da počne..."
Pružio je čašu šampanjca prema meni, podižući je da nazdravi. "Na zadovoljstvo!"
"Na zadovoljstvo!" Uzvratila sam.
"Došao sam s prijateljima. Kad sam ćuo da bivša Mrkijeva žena priprema nešto, morao sam doći a i zbog razloga da te upoznam. Nisam se pokajao. Istina je što pričaju. Lepa, zgodna.. Šta reći."
