Neki ljudi umru pre smrti, neki žive i nakon nje. 🔞
𝟮. 𝗱𝗲𝗼 𝗞𝗿𝘃𝗮𝘃𝗮 𝗼𝘀𝘃𝗲𝘁𝗮, ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟭. 𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗟𝘂𝗱𝗮 𝗼𝗽𝘀𝗲𝘀𝗶𝗷𝗮 )
"Kad sam te prvi put ugledao, Mrki te je predstavio kao svoju ženu, iako to još nisi bila. Zanemeo...
Delano je zamišljeno prilazio. "Ameja, veruješ li Albertu?" Iznenadio me s pitanjem, i dok sam zamišljeno pušila cigaretu, gledajući za Albertom kako odlazi, zamislila sam se.
"Nikada nikome ne veruj, pa ni sebi." Rekla sam ugasila cigaretu i ušla unutra. Delano me je tiho promatrao.
Pripremila sam se i uzela neke sitne stvari koje sam trebala da nosim. Nikola je izneo kofer.
"Ti bi odma da krenemo? Rekla si kasnije.." Reće Delano.
"Jedno sam rekla, a sasvim drugo mislim. Idemo sad i odma."
Dani koji su usledili bili su pravo mučenje. Bacila sam se na posao kako bi barem nekako ispunila golemu prazninu u svom srcu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Naporno je bilo uvek visiti na sve strane. Moja soba u hotelu čekala me, kao uvek kada sam boravila tamo. Strogo pogled na more i mir, tišina. Delano je celo vreme šuteo.
"Šta je, uplašio si se?" Pitala sam ga dok je zamišljeno sedeo na fotelji i čekao da ja nešto progovorim, jer on je bio kao izgubljen sve vreme.
"Ma ne, razmišljam onako.."
Zasmejala sam se. "Vidim ti na licu, ne laži."
Onda je naglo ustao i počeo da priča. "Nisam očekivao od tebe tako naglu promenu."
"Moje vreme je počelo Delano, neka učenik nadmaši učitelja."
Gledao me kao preplašen. A ne zbog mene, nego zbog situacije u kojoj jesmo.
Otvorene pretnje su nešto najgore. Znači da je taj koji preti imao dobru pozadinu i pokrivena leđa, čim je to umeo i javno naglasio. Pred mrak mi je zazvonio telefon. Željko je rekao da ima određene informacije. Poslao je Nikolu u Italiju da mi to saopći. Nikola je preneo svaki detalj koji me zanimao.
Reč je o nekom Beograđaninu, koji je studirao kriminalistiku u Americi. Čist je po zadnjim informacijama, očito je da radi svoj posao. Ali nisam verovala u to. Znala sam da taj inspektor krije nešto više. Da sve to ima dublju priču, da tu ima nešto još. Uradila sam svoj plan, odredila nove poslove, postavila nove granice.
Već sledeći dan sam u šaci držala osam momaka, ljudi koji će biti uz mene. Posle obavljenog posla, naime kada sam krenula od mesta nalaska gde sam vodila pregovore, hodajući do auta, začula sam korake iza sebe. Okrenula sam se i u istom tom trenu je Delano posegnuo za pištoljem, na šta sam mu odmahnula rukom da ne privlačimo više pažnje.
"Sad mi samo još reci da si dogovarala za štand za prodaju malina." Rekao je Saša inspektor.
Zasmejala sam se. "Jagode su u pitanju."
"Uplašila si se, pa si oko sebe postavila tolike ljude?"
Približila sam se mu, lagano. "Vidi, nešto nek ti bude jasno. Do mene vode dva puta. Lep i ružan. Ti si odabrao taj drugi. Bit će ti težak, a ne i kratak. Do mene ćeš na kraju dopuzati, iskorišten zadnjim atomima snage i kad budeš pomislio da si stigao, ja ću te razočarati. Vrata će biti zaključana. A povratka nema. Ostat ćeš gde jesi. Nigde. Ni na početku, ni na cilju. A čovek bez cilja nije živ. Kapiraš? Nije živ!"
