Krvava osveta 2.deo ✔

38. "Kakva šteta što mrtvi ne govore"

Budim se. Budilo me sunce kroz prozore te hotelske sobe. Poljupcima probudim čoveka svog života. Jeste.. Ljubim ga, ali kroz glavu mi prolaze crne misli. Ne mogu ih se rešiti. Uzvratio mi je zagrljajem. Ništa lepše od nežnosti koje sam ostala željna u životu. Dok se on spremao, sišla sam na kavu u atrij.

Sedim i čitam vesti na telefonu, a konobar donosi kavu i uz nju papirić. Zatim nestaje taj isti lik, ne vidim ga više.

Otvaram papir i čitam: "Petak u 00.00h" i lokacija. Potpis: Istina."

Vidim da Albert silazi niz stepenice, sakrila sam papirić. Lagano se okrećem oko sebe, ali netko se vešto krije. Ne vidim nikog.

"Stigao si.." Kažem Albertu koji u kratkim hlačama i laganoj majci uz tamne sunčanice izgleda kao san snova. Naručuje kavu.

"Sve u redu?"

"Da jeste, čekala sam da dođeš."

"Danas je baš vruće, bit će znojenja danas.." Rekao je, iako na vidiku nije bilo ni žarka od sunca, shvatila sam da je u pitanju nešto drugo. Reč je o poslu.

Za stol iza nas prisela su dva muškarca. Albert je bio je prema njima okrenut leđima. Zbog sunčanica koje sam imala, Albert nije primetio da su mi privukli pažnju. U smislu, jer su seli baš pored.

Jedan je gledao direktno u mene, malo pa pomalo pomerao bi pogled. Bez reči i bez kontakta, shvativši kad je ustao i otišao do toaleta da zove mene ustvari.

"Odma se vraćam!" Rekla sam Albertu i otišla za njim. Iza ugla čekao je. Bila sam u pravu. Dočekao me.

"Večeras dođi. Saznat ćeš istinu." Rekao je lik.

"Ejjj... Čekaj.." Povikala sam za njim, no on je samo otišao.

Kakva istina, o čemu. Zeko? Samo mi je Zeko bio na pameti. Da li netko zna? Uvode me u zamku? Pitala sam se, šta mi je činiti. Ako Albertu kažem sprećit će me. Morala sam da prešutim. Vratila sam se nazad.

"Gde si bila?" Pitao me odma na povratku, gledajući u telefon.

"Išla sam u toalet, Alberte.."

Pogledao me, ostavši telefon. Gledao me tek tako bez reči. Gledao pa gledao.. "Mala ajde idemo, ustani odma."

Otišli smo na kupanje na plažu. Baš smo uživali, ali kad se već dan završavao, Albert je dobio poziv zbog kojeg smo i došli. Želeo je da idem s njim, no ja sam ga odbila, rekavši da ću odmarati, jer me previše umorilo danas. Nije baš to s radošću prihvatio, ali nekako jeste.

U hotelu se okupao i pre nego je otišao, stigao je Abaz. Albert mu je rekao da mi on pravi društvo, te da on ne zna kad će doći, jer će se možda posao malo odužiti.

"Sipaj nam po jednu kraljice, ajde da malo popričamo ja i ti." Rekao je Abaz kada smo ostali sami.

"I imali bi o čemu.."

"Baš se nešto desilo?" Upitao je.

"Mislim da mi Mrki čak s onog sveta pokušava nešto reći ili zapovediti."

"Ne razumem, zašto tako misliš?"

Objasnila sam mu današnju situaciju, no činila mu se čudna. Naime, još manje je shvaćao zašto ovo danas povezujem s njim i Zekom.

"Zašto misliš da je Mrki znao za Zekin slučaj i više nego ti je rekao?" Pitao me.

"Znam, jer netko je morao znati, a to je mogao biti samo on. I ako je znao da će umreti, to je morao nekome reći, a taj netko mi sada daje signale da bi se saznala istina."