Krvava osveta 2.deo ✔

39. Strašno mi nedostaje prošlost kad vidim gde vodi sadašnjost

Spremila sam se, i krenula da se nađem s Abazom i Namikom. Delano je krenuo sa mnom, naravno. Stigli smo do kafića, gde smo bili dogovoreni da ćemo se naći. Gazda kafića je odma poručio piće za sve i ugostio nas s radošću što dolazimo nakon dužeg vremena. Abaz i Namik su bili već tu.

"Osećam se totalno bespomoćno u ovom slučaju. Kao da su mi ruke vezane, a iznutra mi neki glas govori da uradim to što je potrebno." Govorila sam. 

"Zekina duša se neće smiriti dok taj koji je kriv za njegovu smrt ne plati." Rekao je Namik. 

I opet kažem prokleti novac. Zbog njega je morao umreti moj brat, moj jedini čovek kojem sam verovala tada. Sad ga već godinama nema, a meni je toliko teško da teže ne može biti.

Čemu ovaj život u ovoliko spletki? Gde sam to završila i šta sam doživela. Mrkija više nema, nema glavnog pa su se svi rasuli raditi posao po svome. Zašto Mrki, zašto si otišao a nisi nikakav znak dao? Zašto si otišao i samu me u ovome ostavio? Gde poglavara nema, tu se sve ruši. Ne mogu ja ovo, nemam ja toliko snage, nisam ja takva osoba. Ovo nije za mene.. Govorila sam u sebi.

"Ne može ovo ovako, nešto nije kako treba, imam osećaj da je ovo neka igra." Govorio je Abaz. 

"Kakva igra? Čula sam jasno razgovor između Baje i Zeke, Baja mu je gledao u lice kad mu je to uradio. Čula sam Zekine poslednje reči." Zašutela sam.

"Znao sam.. I spreman sam." Udahnula sam ponavljajući njegove reči.

"To s Bajom, ne mogu da verujem, sad kad i on zna da mi znamo, najavio je rat, Ameja. Ne znaš na šta je takav spreman. Znao bi uraditi razne gadosti." Namik je tvrdio.

Bio je u pravu. Od Baje se moglo svašta očekivati i ono najgore. Dok smo sedeli u prolazu kao da sam videla Alberta. I jeste bio on. Seo je s nama. Šuteći je zapalio cigaretu. Gledali smo ga. 

"Da ne gubite vreme, da vam kažem da je Baja pobegao." Rekao je, i pogledao u mene. 

"Krije se pička znači!" Razbesneo se Abaz. 

"Kako pobegao, odakle ti ta informacija?" Pitala sam ga. 

"Zna da mu nema spasa i da mu spremamo likvidaciju, zato se sakrio, jutros je napustio državu." Odg. je Albert.

Vest kao da me iznenadila, iako nije trebala. Ali to nije bilo dobro nikako. Neznajući gde se kreće, bilo je loše po nas. Nisam više želela ništa da pitam. 

"Idem sada, imam još nekog posla."
Ustao je.

"Alberte?" Pozvala sam ga i uhvatila za ruku, nemogavši više da trpim njegovu hladnoću. Okrenuo se. 

"Nađimo se kod kuće za sat vremena."

Šuteći je otišao. Delano ga je pomno pratio i onda mi uputio kao začuđen pogled. Samo sam odklimala glavom. Abaz i Namik otišli su. Ostala sam u neverici.

* * *

"Delano moraš saznati gde se nalazi." Rekla sam mu kad smo stigli kući. 

"Teško, ali pokušat ću. Ameja?" Upitao me. 

"Molim?"

"Šta ćeš uraditi kada staneš pred Baju?"

Ustala sam, i gorko ga pogledala. Učinila nekoliko koraka po sobi, šutela sam. Zagledala sam se kroz prozor. Kroz nekoliko trenutaka tišine odgovorila sam mu. "Tek sada polako shvaćam šta se ustvari desilo. Činjenica da Zeko nije molio za život, činjenica da je umro na to spreman, umro znajući i zašto, ali ne i od koga. Tek polako sada razumem Bajin poziv. Kako je on saznao to i otkud on baš prvi."