ljubav ili osveta

ljubav i osveta Part 8

-Večeras ćeš mu sve reći, imaš samo ovu noć s njim, a onda... onda ga više nećeš poznavati, ustvari, biće obrnuto, znaš zbog čega.-čula sam glas u svojoj glavi.
Harry: Ana, dobro si?
Ja: Ja... Da.. Jesam.
Ja: Ništa, dobro sam, ne brini.
Harry: Idemo onda.

~Gazda, došao je ponovo u stan, sa njim je i vaša ćerka.
-Motri na njih. Prati svaki njegov pokret. Ovaj put mi neće pobeći.~

Počeo se pakovati. Stavljao je stvari u jednu torbu.
Ja: Gde idemo?
Harry: Videćemo, samo da pobegnemo odavde.
Ja: ,Harry šta se dešava, reci mi jer ništa ne shvatam.
Harry: Jednom ću ti reći, sada ne mogu. Požuri!
Ja: Stani, ne idem nigde dok mi ne kažeš.

~Hajde dečko, reci joj sve.~
Harry , traže me.
Ja: Ko? Reci mi, ko?
:Harry I policija, a i ....
Ja: Ko?-On je samo ćutao i nastvaio se pakovati. Prišla sam mu, uzela ga za lakat i okrenula.
Ja: Slušaj. Okej, ne moraš mi reći, vidim više mi ne veruješ, ali hajde bar večeras ovde da ostanemo, u redu?
Harry: Verujem ti, ali nemamo vremena .
Ja: Neće se ništa desiti, oni očekuju da ti odeš ko god da je, čekaju te na nekom mestu. Molim te Harry.-prošao je rukom kroz kosu, i gledao u stranu.
Harry: U redu. Ali sutra idemo.
Ja: U redu. A sada, opusti se.-Nasmejao se gledajući me u oči, a onda me poljubio. Krenuo me je ljubiti po vratu. Znate šta se dalje desilo...

*HARRYN P.O.V.*

Trrrrn. Telefon.
-Harry: Uf..-probudio ga je telefon. Dodirivao sam stočić da ga nađem, a kad sam ga našao, javio sam se se. '' Da? ''
-xX: E brate, znaš, rekao si da ti pratimo malu.
ja: Da, ali..-Xxx: Brate, nije baš svetica kao što izgleda.
Ja: De bre ne zezaj me i pusti me da spavam.
Xxx: Okej, ti spavaj, a to što ti drugi dira ribu, to nema veze. Hajd' brate...-Pogledao sam u stranu i..nije je bilo pored mene.
Ja: Čekaj brate, jesi siguran da je to ona?
Xxx: Dođi i uveri se. Klub ''Hot Mess'' Čekamo te.
Harry: Dolazim.
.
(U toku noći)
-Xxx: Hej brate.-pozdravili su se. '' I, jel' to ona? ''
Pogledao sam u pravcu u kojem je on pokazao. Da, to jeste bila ona. Ljubila se s nekim tipom. Prvo nisam mogao da poverujem, Ana, stidljiva djevojka, se ljubi s tamo nekim tipom, a malo pre je bila sa mnom. Ček, ček, to nije neki tip, to je.. Vladimir?!-podigao sam rukave od košulje, a onda krenuo prema njima.
Kad sam došao, povukao sam njega od nje a zatim ga lupio pesnicom. Raskrvario sam mu usnu.
Xxx: Brate, treba pomoć? - Ona je stajala sva zaćuđena i uplašena. Momci su mu pomogli da ustane, a onda sam ga ja ponovo udario pesnicom, a zatim nogom u stomak.
Ja: Šta je muškarčino, hajde ustani, bori se.-Svi su se skupili oko nas.On je ustao, dodirnuo usnu a onda se nasmijao.
Vladimir: Šta je bilo brate, ukrao sam ti ribu?-to me je zabesnilo i opet sam ga udario.
  Ana stani!  Ja: Ti se ne mešaj, s tobom ću kasnije raščistiti stvari.
Vladimir: Šta seronjo? Udarićeš i nju kao mene?
Ja: Ne, tebe ću ubiti!
Vladimir: Hajde, pičko ako smeš, hajde.
Xxx: Brate, hajmo odavde, on i ova droljica te nisu vredni.
Ja: Ne vređaj je. Nije drolja. Ona je samo laka, naivna i glupa devojka, koja se petlja sa ovakvim gnjidama i kasnije će se kajati. Idemo!--Uzeo sam jaknu, okrenuo se i otišao u hotel.
Ana:  salušaj me molim te. !
Vladimir: Pusti ga, vratiće se on, jer te pička pa te voli.
Ana: A ti si kreten! Eto, jesi sad srećan?! -rekla sam sa suzama i besom. Uzeo me je za bradu, ali sam ja izmaknula glavu.
Vladimir: Malena, ovo je tek početak, tek sledi najbolji deo. Sećaš se, izdala si ga i tu nema povratka, i neće ti se vratiti. A ja sam tu, ako želiš.-pljunila ga u lice.
Ana: Nikada, seljačino.

JUTRO

Celu noć nisam spavao. Sedeo sam na krevetu, pio piće, i pustio prvu i poslednju suzu za djevojkom. Ja da zaplačem, to je retkost, ali zaplakao sam. Za glupačom koja me nije vredna, verovao sam joj, voleo je.. Pa.. Trebao sam odmah očekivati onda posle one večeri. Tada mi se sve skupilo, bes, mržnja, ljubomora,trula ljubav, svi momenti s njom, gorčina, tuga, i od svega toga bacio sam čašu i rabio.
-Policija: Ruke uvis! Na kolena, odmah!-spustio sam se na kolena sa rukama na potiljku, a onda se nasmejao.
ja: O, pa gospodine Pavloviću, opet se srećemo.
Ivan: Ućuti!  Ja: Gde vam je ćerka? U javnoj kući ili u striptiz baru?-Ivan mi je lupio šamar, i uozbiljio se.
Ivan: Ako samo saznam da si joj nešto uradio, ja ću te ubiti, golim rukama!
Ja: Ja? Imao sam želju, ali nisam, nažalost!
Ivan: Ne želim više da ga slušam, vodite ga!
(Odveli su me u pritvor.)
Ja: Gamad, dokle ćete me ovde držati?
Stražar: Dok ne propevaš ptičice, dok ne propevaš!
Ja: Hoću advokata. imam pravo, zar ne?
Stražar: Ti nemaš prava živeti.
Ivan:, kako je ovde, a? Vodite ga!
Ja: Gde me sad vodite?
Ivan: Na masažu i đakuzi. Polazi!

Ivan: Prvo ćemo krenuti sa vodom, da te otrezni pijanduro.-Uzeo me je rukom za kosu i stvaio mi glavu u vodu, a zatim izvadio.
Ivan: Za koga radiš?
Ja: Sigurno ne za budale kao što ste vi!-opet me je gurnuo u vodu, ali ovaj put me malo duže zadržao.
Ivan: Znam ja takve gnjide kao ti, pričaj!
Ja: A šta ako neću?
Ivan: Onda ćemo te malo naelektrisati. Stavite ga na stolicu, skinite majicu i vežite!- Onaj glavni je držao dva neka kabla, elektricitet.-Da čujemo ptičice, gde ti je gnezdo?!
Ja: Od mene nećeš saznati.
Ivan: A neću? – prislonio mi je one kablove uz telo,nisam izdržao pa sam pustio po koji jecaj.-Pružam ti još jednu šansu.
Ja: Radi mi šta joćeš ali nećeš saznati.-Krenuo je ponovo ali je u sobu ušla neka policajka.
-xX: Znala sam da ćeš tako uraditi Pavloviću.Saznao si nešto?
Ivan: Šta se ti mešaš Kazićeva, ovo je moja operacija, moj slučaj.
Policajka: Ostavi me nasamo sa njim!
Ivan: Tebe? Haha, sigurno ćeš saznati.
Policajka: Da probamo. Napolje!
*Ivan izlazi*

Ja: Šta? Nisu mogli saznati pomoću Pavlovića pa sad šalju vas. Koliko ste vi policajci jadni.
Policajka: Znam takve kao što si ti.
Ja: Vi sve znate, a opet ne znate ništa.
Policajka: Da vidimo. Siroče si, ne znaš ko su ti roditelji, radiš za nekog čoveka koji te je odhranio i plaćaš mu sve što je uradio za tebe. Jesam li upravu?
Ja: Kako vi sve to znate?
Policajka:  radim već nekoliko godina ovde, i znam kakvi sve dolaze, a pretežno su svi takvi kao ti. Napušteni.
Ja: I šta sad, mislite zbog toga da ću vam sve reći?
Policajka: Ne, za početak, dovoljno mi je da mi veruješ. Veruj, možda zvuči glupo, ali mogu ti biti prijatelj.
Ja: Prijatelj, s policajcem, vi se šalite?
Policajka: Ja sam advokat takođe, i pojedincima pomažem, ako mi sve ispričaš, možda ti mogu pomoći.
Ja: Možda bi mogao preći preko toga što ste policajac, ali žena ste, a njima više ne verujem.
Policajka: Razmisli. Sutra te izvode pred sudiju.
Ja: Ali za šta sam optužen?
Policajka: Sutra ćeš saznati. Sada će te vratiti u ćeliju
.Veče je, a meni se opet ne spava. Sada, sada bih najviše voleo da me ubiju. -uzdahnuo sam duboko. -A mislio sam da je posebna. Koje smo budale mi muškraci. Čak sam i pustio suzu za njom. Ali neću više. Za mene više ne postoji ni ljubav, ni poverenje, samo osveta!

*JUTRO*
Stražar lupa palicom o rešetke.
-Stražar: Budi se, ideš kod sudije. Hajde!
Ja: Bože, bar mi sada pomozi, bar sada budi uz mene.-pomislio sam.
-Stražar: Polazi!
Kad su me vodili u sudnicu, kad smo prolazili kroz hodnik, video sam je. Sedila je na onoj klupici. Pogledi su nam se sreli, pogledala me je tako nežno, tužno, pokajnički, a ja, ja sam je gledao skroz drugačije, s pogledom punim besa, mržnje i gorčine prema njoj, a onda sam sklonio pogled u stranu i uveli su me unutra.

Sudija: Neka uđe svedok.
*KRAV P.O.V.-a*