ljubav ili osveta

ljubav ili osvetaPart 11

*KOD ANE*

Kad sam došla, pokucala sam. Otvorila mi je služavka.
xX: Da?
Ja: Ja sam Ana Pavlović, da li ovde živi g-đa Katrina Kazić?
xX: Da.. Uđite.
Xxx2: Rosa, ko je?
Ja: Dobro veče g-đo, izvinite što smetam..-prekinula me.
Katrina: Ko ste vi i šta tražite ovde?
-Ja: Ja sam Ana Pavlović, i imam jednu informaciju za vas.
Katrina: Informaciju o čemu?
Ja: O slučaju Harry
Katrina: Ti si ćerka od inspekrora Pavlovića?
Ja: Da.. G-đo, molim vas pomozite
Harryu Katrina: Vi ste mu rodbina ili?
Ja: Nebitno je, samo.. pregledajte ovo. Važno je i mislim da će vam pomoći.
Katrina: ... Uredu.
Xxx: Mama, vratila sam se od Harry i...-tad je videla mene.- Izvinite, razgovaraćemo kasnije.
Katrina: Moja ćerka. Pa.. u redu, izvoli moj broj.
Ja: Uredu, doviđenja i prijatno.
Izašla sam i krenula kući. I tada je pred mene izletio Vladimir.
Ja: Kretenu, uplašio si me, šta tražiš ovde?
Vladimir: Tražim tebe. , kajem se zbog svega.
Ja: Ma da.
Vladimir: , uništio sam najboljeg druga, izdao ga. Šta da radim? Molim te reci mi. I oprosti.
Ja: Ne prati me. Gadiš mi se shvataš. I o tome si trebao ranije razmišljati jer zbog tebe.. mnoge osobe sada pate. Zbogom.
Zaustavila sam taxi i krenula kući. A tamo.. čekali su me moji.
Ja: Zdravo tata.
Tata:  da nisi ti možda bila u mojoj sobi?
Ja: Ne, tata, zašto?
Tata: Fascikla koja mi je mnogo važna, nestala je. Reci mi!
Ja: Rekla sam ti da ne znam.
Tata: Ne laži, Dia mi je sve rekla.
Ja: Tata, stvarno nisam.-osetila sam vrelinu na obrazu.
Ošamario me je. Pala sam na pod.
Tata: Mogu li da znam šta se dešava u ćerkinom životu da se ovako ponaša? Da me laže?
Ja: Tata? Kako si mogao?-zaplakala sam. Dia je samo stajala uplašena,a mama mi je prišla.
Mama: Ivane, šta si to uradio?
Ja: Znaš šta? Odlazim iz ovde kuće. Dosta mi je i tebe i svega.-rekla sam to i otrčala u svoju sobu da spakujem stvari.
Tata: Idi, idi, i više se nikad nećeš vratiti.
Ja: I neću. Jer ja više nemam porodicu, nemam oca, nikad ga nisam ni imala.I znaš, da, kod mene je, i tim ću te uništiti, kao što si ti uništio moj život onog dana.
Tata: Daj mi je.-uzeo me za ruku.
Ja: Pusti me!
Mama: Pusti je,Ivane!-pustio me je. Izašla sam iz kuće i ušla u prvi taksi koji je naišao.
Taksista: Gde da vas odvezem gospođice?
Ja: Ja...-gde sada, pomislila sam.Do ulice Otona Župančića

*10 MINUTA KASNIJE*

Xxx: Ti? Šta hoćeš?
Ja: Primaš me?
Vladimir: ... Uđi.-blago sam se nasmejala. Nisam imala nigde drugde.

*JUTRO*
*U ZATVORU*

Ja: Juče je bila vaša ćerka. Donela mi je koverat.. Šta ste saznali?
Katrina: , tada sam znala neke sitnice, ali sada imamo šanse, zahvaljujući nekome.
Ja: Kome?
-Katrina: Da li ti je poznato ime Ana?
Ja: Ne. Ne poznajem tu osobu.
Katrina: Šteta, jer toj osobi je mnogo stalo do dečka koji je ponosan, povređen, i pun besa.
Ja: Ne znam da li pričamo o istoj osobi jer osoba koju ja znam, me je izdala i dokazala da me nikad nije ni volela.
Katrina: Smeđa kosa, smeđe oči, prelep osmeh..
Ja: PRESTANITE! NE SPOMINJITE JE VIŠE OKEJ?!- , lupio šakom od sto i proderao se.Ona me je gledala .. uplašeno, začuđeno, ma ne znam ni ja.-Izvinite, ali.. ne volim kad je spominju. Ta devojka me uopšte ne zanima više. I pre bih ostao u zatvoru do kraja života nego da prihvatim pomoć od nje.
Katrina: Ne, ti nju još uvek voliš, i pun si ponosa. Ne prihvataš pomoć a želiš da ti pomognem. Kako  kako?!-ja sam samo ćutao, naslonjen na stolicu s pogledom sklonjenim u stranu.-Suđenje je za dva dana. I ako se budeš tako ponašao, zbog ponašanja dobićeš kaznu još veću. Prestani više. Šta ako ona nije kriva, ako su je naterali, ucenjivali?
Ja: Otkud znate to?
Katrina: Ne znam, samo kažem, jer ja sam bila u toj situaciji, i zbog toga izgubila osobu koju sam najviše volela.
Ja: Vašeg sina?
Katrina: Odkud znaš?