ljubav ili osveta

ljubav i osveta Part 13

Katrina: Ne znam, samo kažem, jer ja sam bila u toj situaciji, i zbog toga izgubila osobu koju sam najviše volela.
Ja: Vašeg sina?
Katrina: Odkud znaš?
Ja: Manuela mi je rekla. Mnogo vas je pogodilo to?
Katrina: Još uvek patim za njim, mada to Manuela ne zna. Ne znam dal' je živ ili mrtav. Ne znam ništa o njemu.-i tada, odjednom, zaplakala je.
Žena koja je meni izgledala tako jako i nesalomljivo, zaplakala je. Ne znam zašto, ali prišao sam joj i zagrlio je. Kao sin majku. Tek tada sam shvatio kako mi fali mama, njena ljubav, zagrljaji.
Katrina: Izvini zbog ovoga, i..hvala ti.
Ja: Ne, hvala vama na ovom zagrljaju. Ne znate koliko mi je sada bio potreban.

*KOD ANE*
Vladimir: Gde ćeš?
Ja: U školu. Imam ispit.
Vladimir: U redu.
Ja: Hajde i ti.
Vladimir: Kod onog starog dripca? Nema šanse, a i ništa ne znam.
-Ja: Pomoću ti, hajdemo.
Uspela sam da ga nagovorim.

*POSLE TESTA*
Završio se test. Pa i drugi čas. Sada je veliki odmor. Sa Vladimirom krenula sam u kantinu.
Monika: Opa, konačno se setila doći u školu mafijašica.Gde ti je Romeo? A? Da nije te ostavio pa pobegao? A daa.. u zatvoru je. Eh, kakva šteta.
Njena drugarica: Ostavio ju je, sad je sa Manuelom,prva je godina, kaže da su se poljubili.-krenula sam tako odalamiti Moniku, ali je onda u kantinu ušao razredni.
Profesor: ana! Polazi zamnom!
Monika: Baj baj mafijašice.
Profesor: Ne brini, neko te samo želi videti. Čeka te u mojoj kancelariji.
Ja: U redu.-ušla sam u kancelariju.
Tamo je bila Katrina,ona advokatica.
JaTrazili ste me?
Katrina:Da,moram razgovarati sa tobom
Ja: O čemu?
Katrina: ...Oni čekovi i papiri su dobra stvar, ali.. ne mogu nam pomoći.
Ja: Zašto?
Katrina: Oni... oni dokazuju da je tvoj otac bio umešan u neke poslove sa tom mafijom, i ovi čekovi, to je on dobijao od njih...
Ja: Ne zanima me, jer on mi više nije otac. Gospođo, uradite bilo šta, samo Harrya izbavite iz one rupe, jer ako vi to ne možete, ja ću.
Katrina: Ne, ti se ne mešaj.-zazvonio joj je telefon.-Reci Manuela?
Uh, ta razmaženica-pomislila sam u sebi.
Katrina: Manuela, imam obaveza, čućemo se kasnije.-prekinula je vezu i pogledala me-Izvini
Ja: Ovaj.. vaša kćerka poznajeHarry ?
Katrina: Da, zašto?
Ja: Onako pitam jer.. juče kad sam bila..
Katrina: A da, to, ja sam je poslala.
Ja: Dozvoljavate joj da se druži s takvima, ipak je on mafijaš?
Katrina: Da stvarno voliš , ne bi tako o njemu govorila.
Ja: Samo želim da ga se okane, okej? Ništa više. Bolje nek' se ne petlja u ovo. Loše će proći.
Katrina: Ti se brini o sebi, dušo. Da se vratimo na posao. Ne znam da li znaš, ali Harry je bogat, ima kompaniju.
Ja: Znam to, ali.. šta kompaniju veže sa Panamom?
Katrina: Panama?
Ja: Da, istraživala sam malo i kompanija je povezana sa Panamom..-ona se odjednom onesvesti.-Gospođo, jeste li dobro? Gospođo?- poprskala sam je malo vodom, i došla je sebi. -Dobro ste?
Katrina: Ja.. Panama.. Zagrljaj.. Moram da idem.-samo je uzela torbu i izašla.
Ja: Gosp..

*U ZATVORU*
Čuvar: ! Imaš posetu.
Ja: Ko je?
Čuvar: Neka Manuela. Polazi!
Kad sam čuo njeno ime oraspoložio sam se. Uzeo sam onu jaknu preko, i krenuli smo.
Ja: Manuela.
Ana: Zdravo .Harry-odjednom mu je nestao osmeh sa lica.-Šta ti je? Aa da, Manuela nije došla.-napravio je neki besan izraz i uzeo me za lakat.
ja: Šta tražiš ovde?!
Ana: Zašto si tako drzak. Idiote.-sklonila sam ruku.-Da li ti ona možda pomaže da izađeš iz ove rupetine?''
Ja: Ne! Ali me nije uzdala.
ana: A da li se odrekla porodice, ostavila oca kojeg je u detinjstvu smatrala svojim herojem zbog nekog kretena?!-počela je pričati povišenim tonom. Samo sam samo ćutao, stavio ruku na glavu i spustio pogled.-A nije?E pa ja jesam.
Ja: Zašto? Zbog griže savesti?-nasmejao se, a onda opet postao ozbiljan.-Pa naravno, sigurno nisi to uradila jer me voliš.
Ana: Naravno. Ja volim Vladimira. S tobom sam samo bila iz zezanja.