- Škakljaš me!
- Molim?
- Golicaš me, Saša! Nemoj...- cvilila je ležeći na krevetu njihovog unajmljenog stana.
- Malo samo. Samo malo...
Bio je posebno neraspoložen prethodnih nekoliko nedelja, a onda se, kao magijom njegovo raspoloženje popravljalo.
Znala je već šta koja promena kod njega znači, godine su bile odgovorne za spoznaju.
- Nemoj ni malo, molim te, treba da učim!
- Ostao ti je još jedan ispit, princezo. Još jedan i završna si godina. Apsolvent! Možeš malo da daš sebi oduška- govorio je između poljupca koje je nizao po njenim bedrima.
- Ako dam sebi previše oduška, govoriće da sam uspela preko veze s tobom.
Shvatio je šta je njena dilema. Već su svi uveliko znali za postojanje jedne romanse na mašinskom fakultetu, ali niko nije mogao da ih pozove na etiku. Niti je Saša bio Kalinin profesor, niti je Kalina imala ikakve veze sa Sašinom katedrom. Jednostavno, mogli su da ih ogovaraju zbog razlike u godinama, ili njoj da prebace kako koristi svoj uticaj kod Saše, ali drugo zaista ne.
- Još malo i baš te briga. Slušaj, moram ranije da krenem do univerziteta. Možeš li sama?- pitao je aludirajući na ti da je tog jutra neće viziti na predavanja.
- Mogu, pozvaću Vladu da me pokupi i vidimo se ili u kantini na kafi ili kućo za ručak. Šta bi jeo!
Pomenom Vlade, oborila mu je raspoloženje, Vlada pa Vlada i uvek je tu taj Vlada, ali znao je jako dobro. Jednom mu je rekla, ako bi morala da bita, Vlada bi bio na prvom mestu. To je njegovi mesto i ne želi da bez njega ostane...
- Znači, veliki pećinac je rešio da popusti uzde.
- Nemoj da pričaš tako! Jesam li ikad ikome polagala račune?
- Nisi, Kali, ali moram da te zafrkavam. Slušaj, žurka je u subotu, pa ako bi pećinac da se složi, možemo svo četvoro da odemo na tamo. Biće staro društvo...
- Čekaj, derpe, rekao svi četvoro? Da li sam čula četvoro?
- Jesi. Hoću dok je mrzlo da te upoznam sa Anom. Znaš, da ne bude posle zabune kada me pozoveš u pola noći Ko je ta Kalina!
Smejali su se glasno dok je Vlada vozio automobil. Jeste, bilo je svakakvih poziva u pola noći, obično s njegove strane da ga neko spasi iz pritvora, možda kafane ili tuče, ali pozivala je i Kalina, često iz odmazde, da joj kupi uloške.
Srećna zbog njega, osmeh je pretio da joj prepolovi lice. Zagledana u Vladin profil, nije stigla da primeti neznazni trzaj njegove usne.
Biće Kali dobro. Uvek bude - prolazilo mu je kroz misli, dok se držao skoncentrisano na vožnju...
*****
- Anđela? Dušo, kako si?- pitala je sestru čim se javila na telefon.
- Dobro sam. Ovaj, slušaj, proba venčanice je za nedelju dana, venčanje za dve nedelje. Kaži mi onaj tvoj mister nepoznati...
- Misliš na Luku?
- Da, na Luku, dolazi na venčanje ili dolaziš solo?
- Anđo, naravno da dolazim sama. Luka još nije zaslužio da ga upoznam sa vama - rekla je gledajući preko ograde terase - Mislim, tek smo par meseci zajedno...
- Ako ti tako kažeš. Hajde, odmori se, nedelja je, vidimo se iduće subote...
Luka...
Gde će dođavola naći muškarca koji se zove Luka, da udovolji znatiželju svoje porodice?
