alpha daniel "Budi pažljiva, dušo. Mogu da te nateram da vrištiš moje ime samo kada bih to želeo. I to ne bi bili vriskovi strah ili bola; to bi bili vriskovi zadovoljstva koje nikad ranije nisi iskusila." Njegove ruke su mi sa obe strane tela dok stojim uza zid, a hladna površina dodaje jezu koj mi vec prolazi niz kičmu pri osećaju njegovog daha uz moje lice "Pripadaš mi. Sada si moja, zato me poštuj." Zareži dodajuci ▪︎ ▪︎ ▪︎ ▪︎ ▪︎ Remi je slušala priče o Alfi Danijelu otkad se seća. Plašila ga se, ali to je bila poenta. Celo njegovo postojanje za nju je bila jedna velika misterija, a njegovo prisustvo zamka iz koje nije mogl da izadje - ako je uopšte želela izlaz. Njena ideja o bracnom drugu bila je mnogo drugačija od one koja joj je data. Nikad se u milion godina nije zamisljala pored Danijela - čoveka koji ubija, muči - sve dok on zapravo ne zatraži od njega. Početak: Decembar 2020 Sadrzaj 16+

Možeš da bežiš koliko hoćeš, ali tragovi prošlosti će te uvek pratiti. Nakon smrti ćerke najpoznatijeg advokata u Crnoj Gori, Matea odlučuje da pobegne iz tog grada koji joj je toliko naneo bola. Ipak, prošlost ju je našla posle toliko vremena, ovog puta gora nego pre. Izgubiće dosta toga na putu do istine za koju nije sigurna ni da li želi da sazna.

"Ovu pjesmu posvećujem jednoj Merimi, koja me je nekad voljela više od života. Bio sam joj prvi poljubac, prvi ples na kiši, prva topla zima i prvo hladno ljeto. Jebi ga, lutko, nisam znao s tobom. Htio sam ti svijet u roze obojiti ali nisam razlikovao boje, umjesto roze uzeo sam crnu. Ja te samo molim i nadam da si se izvukla iz tog crnila u kojem sam te ostavio. Lutko, nadam se da te neko sada voli onako kako ja nisam znao. Ovo je tvoja pjesma." ~~ Gitara, on i jedno ljeto koje ću pamtiti sve dok srce u grudima kuca. ~~ Cover by: @IvvyKy

Zima... Pretpraznična euforija, a ona je upravo raskinula veridbu. Odlazak iz grada čini se kao idealno rešenje. Ušuškana varošica i kuća njenih bake i deke... Međutim, umesto da se vrati pisanju koje je prilično zapostavila, ona odlučuje da okupi staro društvo sa kojim je provodila sva svoja leta. Pisana 2000. god.