•Da li ste se ikad osećali dovoljno jadno da poželite da umrete? Jer upravo sam taj osećaj imala sad, dok gledam u njega, najveći greh koji sam počinila. Najlepšu ljubav koja me je za malo ubila. Najveću patnju koju sam doživela i vatru kojoj sam svesno dala da me zapali. Gledala sam u Gabriela Hargrivs-a, dok zbunjen stoji pored oca i mlađe sestre. A samo ja znam da je nervozan, jer nema pojma šta se dešava. Gledam ga i shvatam koliko mu divno stoji titula sina gradonačelnika i profesora teologije. Ja gledam njega, ali on ne vidi mene. Ne vidi me od onog trena kad sam odlučila da pokažem tatinom sinu da ga može slomiti devojka. Ne vidi me od onog trena kad sam izabrala da odem u sreću 5 milja udaljenu od njega. Samo nisam znala tada, da je moja sreća ostala baš ovde, i baš na svakom mestu na kom je bio on•

zamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova erupcija je potkožna. sad recite vi meni, šta dobijamo hlađenjem te silne unutrašnje lave ako ne - slojeve hladne poput stene?

zbirka nekih mojih tekstova i poezije uzivajtee <33