priča o odrastanju, savršenstvu i onome što su smatrali ljubavlju.

Logor Patnje - mesto gde svi njihovi snovi prestaju i gde se košmari rađaju. Na takvom mestu izabrali su da budu prijatelji, ali neko drugi je rešio da im oduzme taj izbor. Monstrum koji vlada ovim paklom smislio je savršenu laž i jednu osobu od njih napravio na žrtvu koju će ostali odvesti do vrata smrti. Pred vratima smrti saznaće da su bili samo obične marionete, da je neko drugi izabrao da budu neprijatelji. Ali da li će biti prekasno? Da li su se vrata smrti već otvorila?

Pocetak je bio ovakav: Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave. "Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, samo sto je on nosio vise od nje, iako ni ona nije imala malo u svojim rukama "To je crna dama, zena koja je zrtvovala najvoljeniju osobu da spase ceo svet, tako nas je spasila. Ta osoba, njena najvoljenija, no je bio ratnik kakav cu jednog dana postati i ja. Zvoncice koje cujes su njegovi, dok je njena kosa pocrnela dana kada je zrtovala svog ratnika"- odgovori joj nazad decak i sam spustajuci glavu, cineci da ga i ona prati iako nije mogla a da u postpunosti odvoji pogled od zene koje je imala zanosnu belu haljinu Htela je da i ona jednog dana dobije bas takvu haljinu i bude toliko jaka. "Ja nikada necu uraditi to, bolje je biti zlikovac"- vratila je devojcica nazad Kraj je bio slican: Sve je bilo isto kao i na pocetku samo sto sada ja nosim zvoncice, dok se drugih dvoje klanjaju i devojcica postavlja ista pitanja koja sam ja, dok decak pored odgovara kao sto je nekada on. Sve je isto a opet toliko razlicito, jesu zvoncici bili njegovi, ali su ujedno bili i moji. I ja nisam bila sposobna da hodam na svoje noge, ali on jeste bio za oboje.

Glasovi u Rebekinoj glavi su se pojavili iznenada. Isprva je čula dečiji glasić kako peva, a zatim su jedan po jedan glas postajali sve glasniji toliko da je imala utisak da je neko uključio na stotine radio stanica i pustio da se njihovi signali mešaju. Kada je to postalo neizdrživo obratila se psihijatru za pomoć. Dijagnostikovana joj je šizofrenija. Nespremna da se sa tim suoči, pada u očajanje jer joj prepisane tablete ne pomažu ni najmanje. Sve dok se na vratima njene kuće ne pojavi mladić sa toplim smeđim očima tvrdeći da je ona čitač. Jedan njegov dodir joj otklanja sve glasove iz uma i tera je da preispita svet u kome se nalazi.

"Univeruzm svi mi vidimo kao crn ali on ima boje"- procita naglas "Sta to znaci?- postavi pitanje zbunjeno "To nije sve"- kazem i ugasim svetlo upalivsi plavo "Dimenzije kristala su nezamislivo velike, cak vece i od zvezde koje osvetljava nasu planetu. Njihova tacna pozicija je sam centar univerzuma iz kojeg dolazi drevna civilizacija. Ali nakon sto se univerzum toliko prosirio, cak ni kristali nisu mogli da drze ravnotezu. Clanovi civilizacije su krenuli sirom univerzuma na razne strane noseci sa sobom po male delove kristala tako da ni ne ostete kristale u samom centru univerzuma. Jedan clan civilzacije je dospeo i na nasu planetu i sa sobom doneo kristale i sluge njihove"- zavrsim sa citanjem

U žiži večite borbe između dobra i zla našla se devojka koja ne pripada nigde. Anastasia Kirkov. Jedina učenica škole magije Astera koja nema moći. Jedina obična i nebitna. Jedina koja to može da izvede! U svetu gde svi vladaju jednim od četiri elementa prirode, vodom, vatrom, zemljom ili vazduhom, Ana je čudak i želi da pobegne. Želi da živi na Zemlji. Želi normalan život. Iako ona misli da je to jedini pravi put za nju, ostali kuju drugačije planove. Dok jedni iskreno pokušavaju da joj pomognu, drugi je navode da prigrli tamu. Ali izbor, ma kakav bio, mora biti samo njen.

Jana je najmlađe dete porodice Kostadinović. Sticajem okolnosti, nakon očeve smrti počinje da igra dvostruku igru protiv dela svoje porodice.

𝙺𝚊𝚍𝚊 𝚖𝚕𝚊𝚍𝚊 𝚙𝚜𝚒𝚑𝚘𝚕𝚘𝚜𝚔𝚒𝚗𝚓𝚊 𝚋𝚒𝚟𝚊 𝚙𝚛𝚒𝚗𝚞𝚍𝚓𝚎𝚗𝚊 𝚍𝚊 𝚔𝚛𝚘𝚌𝚒 𝚞 𝚜𝚎𝚗𝚔𝚎 𝚔𝚛𝚒𝚖𝚒𝚗𝚊𝚕𝚊 𝚒 𝚜𝚟𝚎𝚐𝚊 𝚜𝚝𝚘 𝚜𝚎 𝚒𝚣𝚊 𝚗𝚓𝚎𝚐𝚊 𝚔𝚛𝚒𝚓𝚎, 𝚖𝚘𝚛𝚊 𝚞𝚙𝚘𝚣𝚗𝚊𝚝𝚒 𝚝𝚘𝚔 𝚣𝚒𝚟𝚘𝚝𝚊 𝚘𝚣𝚕𝚘𝚐𝚕𝚊𝚜𝚎𝚗𝚘𝚐 𝚜𝚎𝚛𝚒𝚓𝚜𝚔𝚘𝚐 𝚞𝚋𝚒𝚌𝚎 𝚔𝚊𝚔𝚘 𝚋𝚒 𝚜𝚎 𝚘𝚍𝚖𝚘𝚝𝚊𝚟𝚊𝚗𝚓𝚎𝚖 𝚣𝚊𝚖𝚛𝚜𝚎𝚗𝚘𝚐 𝚔𝚕𝚞𝚙𝚌𝚎𝚝𝚊 𝚜𝚞𝚜𝚛𝚎𝚕𝚊 𝚜𝚊 𝚜𝚟𝚊𝚔𝚘𝚖 𝚗𝚎𝚙𝚛𝚊𝚟𝚍𝚘𝚖 𝚒 𝚙𝚛𝚊𝚟𝚍𝚘𝚖 𝚔𝚘𝚓𝚊 𝚕𝚎𝚣𝚒 𝚒𝚣𝚊 𝚖𝚗𝚘𝚐𝚘𝚋𝚛𝚘𝚓𝚗𝚒𝚑 𝚣𝚕𝚘𝚌𝚒𝚗𝚊. •𝚣𝚊𝚟𝚛𝚜𝚎𝚗𝚊•

Sofija Lukić je plaćeni ubica u štiklama, žena čijoj ljepoti niko ne može odoljeti. Njeno oruzije jeste širok i prijatan osmijeh, duge noge i vitka figura. S druge strane ona je profesionalni snajperista, odlicna u samoodbrani i napadu, žena koja bolje barata oruzijem od većine kriminalaca. Ona je sjenka. Antonije Ilić je inspektor koji je cijeli svoj život posvijetio uniformi, muskarac sa stilom, inspektor koji stavlja lisice sa sve svecanim odijelom na sebi. Tako zgodan i harizmatican privlaci paznju svake policajke, svake zene koja je pocinila prekrsaj pa cak i onih koje bi rado ucinile samo da ih on uhapsi. Jedne noći dolazi poziv u stanici koji obavestava o ubistvu u hotelu " Premijera ", na poziv odgovara Antonije Ilić koji odmah salje ekipu na mjesto zlocina i licno polazi na isto. Jedini čovek koji će po prvi put otkriti sjenku, serijskog plaćenog ubicu.

Predsjednik drzave Meksika imao je predivnu kcerku kojoj je dozvoljavao da zivi slobodan zivot daleko od svih formalnosti. Zoe je znala koliko ce biti tesko njenom ocu u namjeri da bude politicar bez mrlje u karijeri, ali nije znala da se zamjerio ozbiljnom kriminalnom lancu kom je uspjeo da presretne ogromnu posiljku i da je oduzme. Ilay je sin Roberta Lonleya svjetski poznatog kriminalca koji ce doci u malo selo u Spaniji da na oku drzi Zoe i da kada dobije znak odradi detaljan plan u kom ce Zoe zavrsiti kao deo razmijene. roba za robu.