Kada se nakon niza godina pronadju, sa željom jednog covjeka da budu jedno pored drugog, nisu ni svjesni da su živjeli na metar od srca.

"Uzeli su mi sve. Uzeli su mi sjaj, život, uništili me za zauvijek. Ne sjećam se ničega više. Volio bih da se ne sjećam ni ovoga, ali te slike i ta sjećanja su jedino što imam u glavi. To je ono što me proganja danima, noćima, mjesecima. Postao sam olupina, ništa više nisam." Angel Jones godinama je bio borac iz kaveza. Uvijek pobjednik, uvijek najbolji. Onaj koji je na vrhu. Onaj koji je u jednoj noći izgubio sve. Svjetlo svog života, snagu i svijest. Slomljen bolom Angel završava u sanatoriju. Nakon oporavka tu upoznaje čovjeka koji će mu pomoći da osveti smrt svoje sestre i pobijedi njihovog zajedničkog neprijatelja. Kako se slomljene duše uvijek pronalaze, ondje upoznaje i djevojku koja će promijeniti njegov život i uz koju će se ponovno osjetiti živim. Priča je ovo o ljubavi, borbi, osveti i hrabrosti. Pisana od: 23.10.2020-18.12.2020. 24.01.- 24.02. 2021. #1 in shortstory

Neke ljubavi nisu suđene ma koliko jake bile. A, neke se ne bi ni rodile da nije bilo tih nesuđenih. Ponekad se iz velike tuge rađaju najveće i najljepše ljubavi. Priča o velikoj i zabranjenoj ljubavi dvoje mladih koja nastavlja da živi i nakon njih. Ljubavi koja se iznova rađa i spaja one koji su suđeni jedno drugome. Pisana od 28.05-16.06.2021

Udarac boli, ali prođe. Nekad... Rana peče, ali zaceli. Jednom... Metak te, ili ubije, ili obeleži. Zauvek... Izdaja skupo košta i dugo se pamti. Predugo... A obećanje? To vam je, rođaci, svetinja! U mom svetu. Čak i kad se ne izgovori. Zovem se Nemanja. I pre svega sam brat i ortak. I sve bih učinio da održim reč. A, ona... Ona je sestra mog najbližeg ortaka. I moje obećanje. I cena koju ne znam da li ću moći podneti. Jer sa njom, zaboravio sam. Čak i na obećanje. Zanima vas kako? Ispričaću vam...

Sve što sam mislio da znam o patnji, bilo je smešno kada sam upoznao nju. Sve što sam mislila da znam o sebi, palo je u vodu kada sam upoznala njega. Bila je žena kojoj je trebala pomoć. A ja nisam bio sposoban da pomognem ni sebi. Bio je izgubljeni dečak u telu muškarca koji je želeo da pomogne. Ali nije mogao sam, pa je tražio uslugu. Bili smo tako loši, a tako dobri jedno drugom. Da, bili smo... Ali, možemo li biti dobri i drugima? Ili bar onom, čija budućnost zavisi od nas... Jedino smo tišinu voleli oboje... Jer je tako puno govorila umesto nas... A, jedino su reči mogle da nas zadrže zajedno... Jer, ćutanjem smo puštali da prošlost vodi glavnu reč... Ovo je priča o Iskri i Luki. I njihovoj želji da jedan tinejdžer ima porodicu koja će ga izvesti na pravi put!

Drugari, ovo je moj prvenac... Priču o Manji i Damjanu imala sam u glavi već neko vreme, ali nikada pre se nisam usudila da je bacim na papir... Na nagovor meni jako dragih osoba, ipak sam se odvažila i volela bih da mi se pridružite na ovom veoma zanimljivom putovanju :) Unapred vam hvala na odvojenom vremenu i komentarima! S ljubavlju AnnaB

Sreli su se onog dana kada mu je spasila zivot.Rekla mu je nesto sto je u njemu probudilo veliku zelju za njom. Nisu bili svesni velike privlacnosti,koja je svakim danom sve jaca i opipljiva. On je ranjeni princ koji ceka pravi trenutak,kako bi se resio svoje neopisive boli. Ona ce biti ta koja ce mu u tome pomoci,koja ce ga potpuno razumeti,koja ce mu pruziti ljubav za koju ranije nije cuo i zelju koja ce se rasplamsati u obliku ognjene vatre. Ona princeza koja ceka da je neko spasi iz zacaranog kruga.On ce biti taj koji ce je izvesti iz toga,samo jednom recju,koja ce za nju mnogo da znaci.On je ono sto ona odavno cekala,cekala njenog ranjenog princa.Probudijo je ono sto je mislila da je unisteno da je zauvek nestalo u vrtlogu vremena. Toliko razlika,a ipak toliko slicnosti.Toliko slabisti,a ipak toliko snage. Toliko zelje,a jos vise strasti.Toliko neopisive ljubavi,koja je cekala samo njih dvoje.Miljenici sudbine,koji se slucajno sreli,a ludo zavoleli.

[18+]''Raširi noge anđele.'' Rekao je. ''Jače.'' Nadodao je kada sam samo blago koraknula jednom nogom u stranu. ''Toliko si napaljena da ti vlažnost gotovo kapa niz bedra ljepotice.'' Konstatirao je muškarac do njega. Grimizna boja proturila se mojim vratom i licem. ''No bez brige lutko, večeras ćemo se veoma dobro i detaljno pobrinuti za tebe.'' Začula sam i treći glas. Spojivši pogled s njegovim znala sam kako zaista misli svaku riječ koju je izgovorio. ●●● Spasivši malenu djevojčicu, u Dalilin život ulaze trojica muškaraca od kojih istodobno ustukne ali i poželi im se baciti u naručje. Tjelesna privlačnost između njih nije zanemariva i upuštaju se u vezu prepunu strasti. Njih trojica upravo su ono što je godinama sanjala. Željela je nekoga kome će moći potpuno sigurno prepustiti svoje tijelo, dobila je trojicu takvih. No opasnost koja ih prati postaje kamen spoticanja i potencijalna prijetnja njihovoj vezi. Može li odnos građen na onome što društvo gleda kao tabu opstati? Hoće li njihovo uzajamno poštovanje i na posljetku novootkrivena ljubav biti dovoljno da njihova mirna lađa ne potone? ●●● ''Znao sam da ćeš biti naša još od prvog susreta, koliko god zvučalo suludo. Ono što nisam očekivao je da ćeš nam postati potreba jača od zraka kojeg udišemo.'' Njegove riječi nosile su težinu i bile su neosporive. Suza je kapnula s mojeg lica dok sam ih svu trojicu promatrala. Jer zaista jest zvučalo suludo. No koliko sam ja bila njihova, toliko su i oni bili moji. ●Duologija: Elegantno njihova -Knjiga prva ●Ova priča sadrži erotične scene i poliandriju.

Osvojila me bez riječi. Ostavila me bez glasa. Pitali su me tko je ona. Rekao sam: "Ona je bez imena." 20.02.2019.

Čuo sam njen kikot koji joj se oteo iz usta i pogledavši njen profil, primećujem da ne shvata za ozbiljno moju dominaciju. "Mirna." -Naredio sam i udario je po zadnjici, na šta je ona zaustavila smeh i glasno uzdahnula. Lagano sam prešao po mestu gde sam je udario i crvenilo se počelo polako pojavljivati što me je malo uplašilo: da je nisam možda povredio? "Je l' boli?" -Pitao sam je, masirajući joj upaljeno mesto. "Malo." -Odgovorila je promuklo i tiho. "Da nastavim?" -Ništa nije odgovarala, već je samo glasno disala. Pretpostavljam da je strah da sebi prizna da je ovo pali, pa odgovor potražim u njenim gaćicama. Pomeram ih u stranu i stavljam prst na njeno središte i prijatno se iznenadim kada osetim njenu vlažnost koja mi natapa prste. Ohrabrim se i jače je udarim samo po jednom guzu, radujući se što će joj zadnjica poprimiti crvenu boju zbog koje sam upravo svršio u svoje bokserice. "Pitao sam te nešto. Odgovori." -Rekao sam odsečeno, gladeći je po drugom guzu, kog spremam za sledeći udarac. "Nastavi." -Rekla je tiho, jedva čujno i zakopala je glavu u jastuk. Ovog puta sam je udario jače i kita mi je opet bila spremna za akciju. Čuo sam da je vrisnula u jastuk, zbog čega sam pomislio da sam ovaj put preterao. (Odlomak iz dela)