1. 📚

Jedan povratak. Jedna kuća puna tišine. Jedna napetost koja nikada nije nestala. Dovoljna je blizina da se zapali ono što je godinama potiskivano. On - hladan, kontroliran, naviknut da vlada sobom i svime oko sebe. Ona - drska, slobodna i svjesna pogleda koji je prate, iako se pred njim uvijek iznova razotkriva. Njihov odnos počinje kao neizgovorena igra moći, a prerasta u opasno natezanje između želje i poricanja. Svaka granica koju postave samo dodatno pojačava žar, a svako odbijanje ostavlja dublji trag. U romanu Žar pod kožom otvara se intimna priča o privlačnosti koja boli, o kontroli koja puca i o strasti koja ne traži dopuštenje. Priča o želji koja tinja ispod površine i o pitanju koje ne daje mira - koliko dugo se može bježati od onoga što se osjeća?

Nakon saobraćajne nesreće koja se dogodila te hladne jeseni, novembarskog dana, Simona Pavlović je obećala sebi da nikada više u svom životu neće kročiti u nijedan prevoz. Posle saznanja o sestrinom stanju, koja je trebala da operiše srce jer je bila u jako kritičnom stanju, Simona odluči da počne raditi kao spremačica u nekom hotelu ili nekoj bogataškoj kući. Kada predaje oglas na tabli da traži posao, Simoni se pojavljuje nepoznati broj na ekranu njenog telefona. Nije bila suočena sa time da priča sa nepoznatim glasom, a ni osobom. Ali zbog nedostatka posla, morala je da pritisne tu zelenu slušalicu. Posle par sekundi javljanja na poziv, dobila je samo jednu reč: ,,Dolazim". Nije znala ni ko je, ni šta je osoba sa kojom je pričala. Samo je znala da je pričala sa muškarcem koji je imao tako hrapav i ledeni glas. Teodor Popović je bio najugledniji i najlepši bogataš u zemlji. Od toliko barova, kafića, restorana, vila koje je iznajmljivao, njegovo srce se zaljubilo u tu malu crnokosu neznanku. Da je barem znao sa čime se ona borila, da je barem znao kroz šta je sve morala da prolazi, ranije bi saznao za nju i ranije bi joj se javio za pomoć. Njegovo ledeno, hladno srce odjednom počne da oseti toplinu i nepoznati osećaj, njegovo srce omekša od tog nežnog pogleda, a njegovo ponašanje krene da bude neuobičajeno. Da li će se stvarno promeniti zbog jednog toplog i nežnog pogleda? Zbog jednog anđeoskog i milog lica?

Jedna slika. Jedan muškarac koji nikada nije prestao da misli na nju. Priča o ranjenoj snazi, nežnosti koja leči, i ljubavi koja ume da sačeka.

"Adeline vodi miran život među knjigama, pokušavajući da prevaziđe bol gubitka koji je zauvek promenio njen svet. Jednog dana, slučajno prospe kafu po misterioznom muškarcu i ne sluti da joj sudbina upravo zakucava na vrata. Njihova privlačnost polako raste kroz smeh, sitne nespretne susrete i neočekivane trenutke koji ih povezuju. Ipak, senke prošlosti njihovih porodica prete da razdvoje sve što polako nastaje među njima."

Hajde da krenemo u novu avanturu sa Nikolinom i Uglješom. Nadam se da ćete uživati.

Osamnaest godina ćutala je i trpela. Osamnaest godina živela je u senci, dajući sve od sebe, a zauzvrat dobijala samo tišinu, hladnoću i osećaj da je nevidljiva. Nekada je imala snove, želje i ambicije - danas ima samo prazne dane koji se ponavljaju u nedogled. Sve dok ne odluči da je dosta. Ovo je snažna priča o ženi koja bira sebe. O borbi protiv okova očekivanja, protiv života koji je sputava i tišine koja je gušila. Priča o jednom „dosta je!" koje menja sve. O želji da ponovo bude žena - voljena, cenjena i poštovana.

Živela je naviknuta na to da joj porodica određuje budućnost. Ili barem dok nije upoznala njega - muškarca koji je živeo po svojim pravilima, slobodan, neukrotiv, stvaran. On je osvojio njeno srce iako je znala da to ne sme da se desi. Jer kod kuće ju je čekao život isplaniran do poslednjeg daha. Ali to leto, promenilo je sve. Bili su samo dvoje ljudi u svetu bez očekivanja, makar na kratko. Kad je došlo vreme za rastanak, otišla je - slomljena, tiha, poslušna. A onda se, baš kad je pomislila da je kraj, pojavio on. Spreman da je uzme - i da je pusti da konačno izabere sama.

Godinama je bila uz njega, tiha snaga u njegovoj svakodnevici. Ona je volela iz senke, znajući da je dovoljno blizu da sanja, ali predaleko da se nada. Ali sve se promenilo jednim slučajnim komentarom - nepromišljenom rečenicom koja ih je povezala više nego ikada pre. Odjednom, granice su postale nejasne, između igre i stvarnosti. Njegovi dodiri nisu bili namerni, ali su ostajali, kao i njena nada. I dok su dani prolazili, oboje su počeli da veruju u malu laž koja im je donela ono što nisu smeli da požele.