"Ceo svet sam mogla da imam. Sve su mi davali na dlanu... Samo tebe ne."

Sanjam da hodam po putevima satkanim od tvojih poljubaca, dok me njegovi peku... Govorim u mislima tvojim glasom, a njegov me doziva i moli moju dušu da ne odem jer bez nje ne postoji... Grlim sebe, zamišljajući tvoje ruke umesto svojih, dok me njegove čvrsto stežu i govore: "Probudi se, on ne zaslužuje biti tvoj san!"... Gledam u tvoje oči misleći da su zvezde, dok zvezdana prašina sa njegovim suzama izvire iz njegovih očiju. One jedine kod njega nisu laž.... Pevam onako kako ti želiš da čuješ, dok on sluša reči pateći... Ljubim samo tvoj lik, dok njegov mi ne da mira i budi mi tugu i patnju i kad sam najsrećnija kraj tebe. Čuvam te sebično od drugih za sebe, a njegove su želje uvek samo ta mala stvar, koju ti ne zavređuješ, i bile. Da ga grlim i čuvam, da ga nikome ne dam. Mislim o ovome sve tiše, ubija me grešnosti mog srca, sve mi se o glavu obija, a ja opet volim samo tebe i nikoga na ovom svetu više...

!PAUZIRANO! ,,Da li veruješ u bajke?" U svakom haosu postoji taktika. A Kruna nije epilog. Ona je sopstevna priča. Njeno ime, a i ona sama, sinonimi su za revoluciju. A na sasvim drugom kraju društvene skale, fudblaski ratnik. Rođen pod srećnom zvezdom, ali on svoju legendu tek gradi. Deca s ulice. Stvoreni da stvaraju. U gradu porušenih snova, putevi im se nikad nisu ukrstili. Ali kolaps sudbine, umrsio je konce. ,,Bori se za svoju bajku."

Živa duša se na sve u životu navikne osim na čekanje. I lošim ljudima, i porazima, komplikovanim rečima koje nemaju značenje, gubitku voljene osobe i lažnim obećanjima. To je čekanje koje te baca s kraja na kraj sobe. U ovoj priči Mia će vam dočarati pojam čekanja.

Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi

Dvoje ljudi koji su celi život bežali od sebe i samog života će zastati i konačno početi da žive kada pronađu jedno drugo. Ali... da li će im prošlost dozvoliti da imaju budućnost? Upoznajte Oliveru i Marka u našoj priči koja će vam dotaknuti srca. Ovo je jedna emotivna priča o gubitku koji razdire dušu, ali i ljubavi koja će pronaći izgubljene duše i izgraditi nove mostove prema nepoznatim destinacijama. ❤

Mina je bila, naizgled, veoma prosečna devojka. Odličan učenik kao I odbojkašica iz prvog tima. Nije bila popularna, nije izlazila, imala momke I radila sve ono što su radile današnje devojke. Bila je povučena, I pomalo nevidljiva. Akcenat je na onom 'naizgled' Ispod cele te fasade, ležale su brojne tajne. A ona najsočnija I najveća, bio je jedan jedini - Uroš Lazarević. To je onaj lik, za kojim pola škole balavi a druga polovina ga se boji. Sa svojim tamnim očima, aurom lošeg dečka I osmehom od million dolara, svaka devojka bi pala na njega. Bio je glavni 'bad boy' škole, I sasvim slučajno, Minin polu brat. ~*~ ''Biće zanimljiva noć, ha?'' Okrenem se i vidim Uroša naslonjenog na zid,sa rukama prekrštenim na grudima. Očigledno je čuo da ću da prespavam kod Filipa. ''Mmm,možda..'' - Kažem zavodljivim glasom,namerno ga izazivajući. Ni ne shvatim u kom trenutku se našao ispred mene i pribio me uza zid. Torba mi je ispala na pod, a on je zavukao ruke na zadnju stranu mojih butina, podigao me tako da moram da obavijem noge oko njegovog struka. Ledja mi je držao pribijena uza zid. "Uroše..šta to radiš?" Ruke je postavio na moju zadnjicu da bi mogao da održi ravnotežu, ali to nije bilo potrebno, pored njegovog pogleda koji me je držao apsolutno na mestu. Od jednom, grubo je spojio njegove kukove s mojima. "Ja sam tu bio prvi. Prvo je meni pripalo. Moje će i ostati." Prosiktao je dok me je gledao u oči, još jednom nam grubo spajajući karlice. "Razumeš?!" ~*~ Napomena: Ova priča već postoji na instagram profilu nas._san , gde sam je pisala dok sam bila adminka. Ovo je editovana verzija te priče.

Plave oči posmatrale su ga još par minuta u tišini, a onda se pribila uz njega prebacivši ruku i nogu preko njegovog tela. Bio je svestan da ona sve to radi protiv sebe i zato je još više uživao u tome. Zaljubila se. •Priča je samo moje vlasništvo, plod moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima je slučajnost•

Imala je njene oči. Bila je buntovna kao ona. U njoj je video nju, osobu koju je pre mnogo godina izgubio. Sebe je krivio za njenu smrt. Možda je Boni njegovo iskupljenje. Ali postoji problem, ona je osamnaest godina mlađa. Nesvestan svega, zaljubio se. Želela je da pobegne. Želela je da pomogne. Onda je došao on. Osamnaset godina stariji muškarac. Njegov predlog je za nju bio pakao, ali je ubrzo postao njen raj. Zaljubila se. Može li ljubav pobediti razliku u godinama?

„Naučila je da od ljubavi treba bežati... dok nije srela njega." Anika je odrasla u kući u kojoj je bol bio svakodnevica, a osmeh luksuz. Kada je otac proda u dogovorenom braku, spremna je na još jedan krug pakla - ali nisu očekivali da će njen muž biti jedini koji će je zaštititi.