Spremila sam se i izasla. Grad je bio pun raznih ljudi. Polako dok sam lutala ulicama Londona videla sam neki park, uputila sam se ka njemu. Volim parkove, volim da dodjem , sedim i razmisljam o svom zivotu. I eto me, sela sam na neku klupicu, golubovi su leteli naokolo, decica su se igrala. Osetila sam da neko mi prilazi, zatim je stavio svoju ruku na moje rame, skocila sam se i okrenula, srce je lupalo od straha. Kada sam se okrenula videla sam decka, prelepog sa crnom kosom, sivim ocima, visok je, imao je rupicu na obrazima, zar to nije nesto najsladje? 'Izvini ako sam te uplasio?' upitao me ja blagim osmeohom. O te rupice, tako je divan. 'Ko si ti?' Zbunjeno sam ga upitala. 'Ja sam Marko, video sam da sedis sama pa sam hteo da te pitam da li mogu da ti pravim drustvo?' . 'Sara, izvoli sedi', srecno sam mu odgovorila. ' Ti si iz Srbije?' , iznenadila sam se ' Da, i ti?' , 'Da, pa kad si se doselila?' , 'Danas, mislim malo pre, ahha' , ' Pa onda ako zelis da prosetamo malo, da vidis?' , razmisljala sam i onda sam rekla 'Moze, hajdemo', tako smo setali, prolazili smo pored nekog restorana. 'Hoces da stvratimo?' upitao me je, 'Moze.' , narucili smo neko pice, a on mi je stalno postavljao pitanja, na koja sam naravno odgovarala, pitao me je nesto vise o svom zivotu, ispracala sam mu sve. 'A ti, pricaj mi ti tvoj?' radoznalo sam ga upitala. 'Moj, pa evo ovako...' , pricao mi je ja sam se udubila, umalo da pocnem da placem, nije imao neko detinstvo'. Eh, zatim smo se setali, stala sam da pogledam nesto. Uhvatio me je oko struka, okrenuo i polako privukao k sebi. Svoje usne je priblizio ka mom vratu. Zmarci su prosli kroz mene. Njegovo celo je dodirivalo moje, a onda su se nase usne spojile. Ne znam kako se to desilo, jednostavno nisam mogla da ga odgurnem od sebe, kako je moguce da neko moze da odbije to. Rastavili smo se, gledala sam u njega. 'I-iz--iz-izvini, mozda nisam ovo trebala da uradim', zamucala sam, srce mi je jako lupalo, nisam znala za sebe.....

Od samog pocetka je bilo nesto izmedju njih, nesto neobjasnljivo. Zeljeli su biti jedno sa drugim, ali im je zivot postavio prepreke. Postavio im je tako velike prepreke da ih je natjerao da se zamrze. Ali kazu da je crta izmedju ljubavi i mrznje jako tanka. Sto se dogodi kad ta mrznja postane ljubav? Ljubav koje nijedno od njih nije zeljelo. Dosla je potpuno neocekivano. I kad su shvatili da se vole, su se morali pripremiti na najvecu ali i najsladju borbu u svom zivotu. Borbu za voljenu osobu. Da li ce im uspjeti?

He needed a wife for his company, she needed money for her family. "Blaze the last thing I want you to do before I die is marry." Is what Blaze's Grandmother told him. She also told him that he wasn't getting his Father's company without having a girl to spend the rest of his life with, and that's where Sage fits in. Sage was a lower middle class girl, who was helping her mother pay the bills, when she sudden loses her job, she has nowhere to turn to, but I guess that's where Blaze comes in. I hope that you laugh, are frustrated, and fall in love with them.*Not Edited*

Posle tri godine Ema se ponovo vraća. Krivi sebe što je izgubila Rona i bori se sa svojim demonima. Čitavo vrijeme radi i pretvorila se u živog mrtvaca. Šta će se desiti kada jedan momak ušeta u njen život i promijeni je iz korijena? Šta će se desiti kada Ron shvati da je pretjerao sa riječima, oprosti Emi i zatraži od nje oprost što joj je svašta rekao? Hoće li mu Ema oprostiti za godine pakla koje je proživjela jer je on nije htio saslušati? I ako mu Ema oprosti i budu zajedno hoće li Ronova majka to dopustiti ili će ih pokušati rasturiti? Saznajte u ovoj knjizi. Prvi dio knjige se zove Odrastanje, bol i ljubav. Nz kada ću počet pisat drugi dio. Potrudiću se da makar sedmično ubacujem po jedan nastavak.

I watched you changed. You've become another person. And I'm glad you did. You know why? Cause that means you're finally realising that you actually love me. And how much I want you. And I don't mean like sex. I physically and emotionally just want you. I want the way we cuddle, laugh and love. I want our petty fights and our bad moods. Us. All the time, no matter what. And I wanna make love to you gently like a princess and show you how I feel. But I also wanna fuck you till you're screaming my name and giving my back scars. Oh Gosh... I'm going crazy. You make me crazy. And I don't like it cause I'm doing stupid things. But I still love you. And I always will. That's a promise.

Zovem se Sara Horan, imam 17 godina i trenutno zivim u Srbiji.Trenutno, da. Planiram da se odselim, a o tome ce mo kasnije. Imam dugu plavu kosu, plave oci. Ma da ja predjem na nesto drugo. Decko, decko o daa , pa nemam ga . Recimo da sam raskinula pre 2 godine s deckom kojeg i dalje volim, ali ...Ma ja njega ni ne znam, nisam ga nikad ni videla, to je komplikovano..U kontaktu smo, ali pre godinu dana se preselio u Njujork, barem mi on tako rekao. Od tada nismo vise u kontaktu. O da, zove se Marko , takodje ima isto godina koliko i ja (17).Pa kad smo vec kod njega, od kada smo raskinuli nisam ista soba. Promenila sam se postala sam hladna, ne verujem ljudima, cesto sam sama. Tako je vec par godina. Majka mi je predlozila da se preselim u London i tamo da zavrsim skolu. Naravno, pristala sam. Ipak ja volim da putujem. Cekala sam da zavrsim drugu godinu i tako da od trece godine krenem u novu skolu. Tako je i bilo. Evo me, u avionu. Dosao je i taj dan kada cu moci konacno da se osamostalim. Polako je krenuo, kako se digao sa tla, osetila sam nesto u stomaku, nasmejala sam se . Tako divan pogled iz avino, presrecna sam. Uzela sam slusalice, pustila neku laganu muziku i zaspala sam. Posle nekoliko sati probudio me neki, nezan i lep glas. To je stjuerdesa 'Uskoro slecemo, vezite se dok se ne spustimo' . 'Evo ga, London, da li ja ovo sanjam?' Tiho sam rekla. Sleteli smo, uzela sam svoje kofere i dozvala taksi. 'Kuda idemo?' Upitao me je jedan, jako lep taksista. 'Uh, gde je , samo momenat, a evo ga, vodite me ...(Rekla sam ulicu) .. 'Hvala vam' odgovorila sam sa blagim osmehom. 'Ne, evo ti moj broj, nova si pa ako ti treba poziv, okreni me' , Uzviknu, iznenadila sam se, uzela sam papir, 'Hvala ti, cao' . Izasla sam iz taksija i gledala u jednu veliku zgradu 'Ovo je sigurno moja, divna je' . Usla sam, postavila kofere na jedan deo, pogledala sam kucu, jako je lepa. Odlucila sam da malo prosetam gradom, da pogledam gde sam se zapravo ja doselila. Spremila sam se i izasla.