Da li ste spremni da krenemo u avanturu sa Maricom, Vujicom i Vujadinom u daleku 1920 godinu, ua zabačenom selu Žakovo, na žalost danas napuštenom? Ukoliko jeste, uživajte...

Odveden je u janjičare, otet od svega što je poznavao. Posle dvadeset godina se vraća, a u srcu i sećanju nosio je samo majku i plavooku devojčicu. Sve bi na svetu dao da ih ponovo vidi. Da li će mu sudbina ostvariti želju? Priča je isključivo moje vlasništvo. Ne verujem da može da ima ikakve sličnosti sa stvarnim likovima, ali eto, za svaki slučaj da naglasim da je sve samo moja mašta 😊

Sve u ovoj priči je apsolutno izmišljeno.Ništa se ne oslanja na istorijske činjenice.Svaka sličnost sa stvarnim likovima je potpuno neverovatna i slučajna. Jelena je najmlađe dete Despota Velmože,prekog i osionog čoveka koji je u krvnoj zavadi sa porodicom Hreljanović Stefan Hreljanović je najstariji sin Despota Hreljanovića,a kralj je odlučio da se Stefan mora oženiti Jelenom......

U zabačenom selu podno planine, gde se reč drži kao zakletva, a čast plaća suzama, sudbina spoji dvoje mladih u neželjen brak. Mara, ćerka tvrdog Grozdana, ulazi u kuću čoveka koji voli drugu. Stevan, ranjenik iz rata i sin poštovanog Tadije, mora da bira između ogorčenosti i novog početka. U senci spletki, zabluda i narušenih porodičnih odnosa, rađa se priča o snazi tišine, hrabrosti da se oprosti i ljubavi koja ne mora da bude gromoglasna - da bi bila snažna.

(istorijski ljubavni roman) Kada kralj odlučuje o sudbini, ljubav retko ima pravo glasa. Roman o ljubavi koju niko nije očekivao, o tišini koja nosi snagu, i o ženi koju nisu videli ...

Kamengrad poznaje red, a Vuk Pavlović Senka taj red čuva iz mraka. Ožiljak na jagodici i glasine da je ubio prvu ženu prate ga kao oštar miris paljevine. Kad bahati trgovac uvredi Senku pred kraljem, osveta stiže u obliku prosidbe-ali ne one koju svi očekuju. Bogdana Gavrilović, tiha gospodarica porodičnog posla, nudi sebe umesto mlađe sestre i započinje dogovoreni brak koji ubrzo prerasta u dvoboj razuma i želje. Dok se mreža izdaje steže oko dvora, Bogdana i Vuk moraju da biraju: kruna ili dom, ponos ili poverenje. A lastavice nad Gradinom kao da uvek lete niže kad istina krene da se otkriva.

U kraljevstvu gde je krv jača od srca, a obećanja se prekidaju jednim potezom kraljeve ruke, Milena biva izbrisana iz života koji je gradila. Proterana sa dvora i odvojena od čoveka kog je volela, ona otkriva da je istina često najopasnija valuta. A dvor? Dvor pamti. Dvor nikad ne prašta.

Rođena u svetu kojim vladaju muškarci, Tihana od Vis-daha nosi u sebi dva nasleđa: krv Kremana Zmajevitog, silovitog osvajača i prvog kralja Novogorja, i velime, poslednje gospodarice planinske zemlje koja je pokorena. Odrastajući u stalnoj opasnosti, Tihana usvaja znanja dva sveta: onog muškog kojem pripada njen učeni otac, poslednji gospodar Vis-daha i drevnih mudrosti i tradicija koje su sačuvale sveštenice religije koja je nekada vladala. Spremajući se za sukob sa neprijateljima, Tihana traži način da povrati naklonost kralja, ponovo okupi razjedinjenu zemlju dalekih predaka i odbrani nasledno pravo svojih potomaka. Kada na Vis-dah stigne Ognjen od Mračnih Jezera, veliki vojvoda i prijatelj kralja, u njemu pronalazi saveznika ali i više od toga. Na granici bajke i mita, ovo je priča o prošlosti i budućnosti, o sukobu starih i novih vera, a pre svega o strasnoj i odanoj ljubavi koja prkosi I ljudima I bogovima.

"Nasleđe zmaja" je druga knjiga "Vizdaških letopisa". Nakon što je završila buđenje vukova i porodicu ispratila u Kalim, Tihana od Vis-daha otkriva novog neprijatelja. I dok se Strahinja Zmajeviti sprema za rat, a njegove vojvode sklapaju saveze, stare se ljubavi otimaju zaboravu a neke nove tek se traže. Svet menja svoje granice, a oni koji putuju njime i sami prolaze kroz promene. Opterećeni bremenom sopstvenog nasleđa, pred novim izazovima i pitanjima koje nameće sudbina, naši junaci traže odgovore.

U vremenu kada se ćutanje žena smatralo vrlinom, a njihova ruka darivala bez pitanja, Teodora, gospodarica jednog zamka na granici kraljevstva, odlučuje da ne pokloni ni svoju tišinu - ni sebe. Kada kraljevski vojvoda Bogdan krene da je pokori silom, ne zna da će upravo u njoj pronaći protivnika dostojnog svake bitke i svake krune. Upleteni u zaveru, laži i političke igre, njih dvoje se bore ne samo za opstanak, već i protiv želje koja im preti da sruši sve granice koje su sebi postavili. Jer su oduvek postojale žene koje nisu pripadale nikome. I ljubavi koje se nisu smele imenovati.