Da li smo toliko slijepi da na vrijeme ne prepoznamo pravu ljubav? Da li mozemo biti bezosjecajni do smrti? Da li nam gubitak treba probuditi osjecaje? Na kraju ipak sve nas ceka smrt, ali prije smrti zivimo zivot. Zivot u kojem igramo po pravilima sudbine...

I da smo nastavili da tjeramo inat,sada bi nas drugi maksimalno krali jedno od drugog,ali taj inat smo prevazišli ne znajući šta nas je snašlo.Sada znamo,i niko nije mogao oduzeti ono što imamo i ono kroz šta smo prošli da bi došli do toga. -Darphy Ward, na kraju našeg puta. © 2014 by edinna_writer; all rights reserved.

Ovo je kratka priča o osamnaestogodišnjoj Lani i dvadesetogodišnjem Andreju koji su u vezi godinu dana. Andrej poziva Lanu na sastanak, ali šta će se desiti kada joj on iznenadno kaže zašto ju je ustvari pozvao? Ideju za ovu priču mi je dala anonimna devojka preko aska tako da i ona zaslužuje da bude pomenuta. Najviše mesto 15. u Short Story

Mislila sam da imam sasvim normalan život, isplaniran i siguran, srećan. Do te jedne noći. Upoznala sam momka zbog kojeg sam počela da gubim razum. Izgovarala sam stvari koje nikada ne bih. Uvidjela sam monotonost svoga života. Unio je promjenu u njega. Unio je avanturu, ushićenost, sreću i ljubav. Ono šta nisam znala iza njegovog drskog tona i predivnih osmijeha je istina koja se krije i bolna prošlost koja ga je promijenila i napravila distanciranom osobom koja je sada. Zato sam pokušala da budem najbolja i unesem tu istu ushićenost i sreću u njegov život, kao što je on meni. I ljubav. Ponajviše ljubav. Mislim, mogao je bar da mi kaže koliko je opasan njegov posao. Ili da mi kaže šta osjeća. Šta trenutno misli. Stvarno. Taj momak me toliko zbunjuje. Nikada ga neću skontati. Mogao je bar da mi kaže zašto se vratio. Šta ga je natjeralo da ostane i nakon što smo se upoznali. Zašto sam ja bila drugačija? Stvarno. Nikada mi ništa ne govori. Čekaj, je l' mi to visi končić sa haljine? Ovo je moja prva priča koju sam pisala ko zna koliko davno i trenutno je uređujem, da bude bolja. Budite zato blagi, ipak je prva. :) I dalje ne vjerujem da ima preko 200k reads. Šta?

Suočena sa beznadežnošću života odlučila je da ga promeni. Zauvek. Život joj je to dopustio. Bez upozorenja biva bačena na mesto gde je duša ono opipljivo, a telo ono nedodirljivo, ono metamorfno*. Metarmofno-promenljivo 09.10.2016 #1 u kategoriji Avantura

"Tu. Pred njihovim očima ona se raspadala. Njen um je umirao, njene oči krvarile, njena glava pucala, a opet... Niko nije primećivao" nepoznat Ne znam zašto volim ovaj citat. Možda zato što je istinit. Čula sam ga na jednoj svadbi, među gomilom pijanih ljudi i zaljubila se u njega. Pokazuje koliko su ljudi u stvari sebični. Ona, zato što očekuje da je primete, a oni, zato što vide samo sebe. U svemu sam uvek bila na sredini. Nisam otkrivala svoje telo na svakoj slici, ali se nisam ni skrivala. Uvek sam bila zadovoljna onim što jesam, ali onda su mi rekli da mogu da budem bolja. " Ubi me prejaka reč." Branko Miljković

Šta će se desiti kada Afrodita shvati da je okrenula pogrešan broj I izjavila ljubav nepoznatom čoveku? Cover ➡ @cerulean-

Julie je oduvek bila sramežljiva.Ali,njen svet se menja kada pronađe wattpad,veoma popularan sajt gde ljudi postavljaju svoje priče.Ona postaje ovisna o tom sajtu,i čak počinje da postavlja neke svoje priče.Ali,da li su prijatelji,fanovi i glasovi sve što će ona dobiti od ovog sajta?Ili je moguće da pronađe i ljubav takođe? Ovo nije moja priča.Priču je napisala Ariana Godoy,tačnije cold_lady19.Ja ovu priču samo prevodim,naravno,uz njenu dozvolu.