Mislila sam da imam sasvim normalan život, isplaniran i siguran, srećan. Do te jedne noći. Upoznala sam momka zbog kojeg sam počela da gubim razum. Izgovarala sam stvari koje nikada ne bih. Uvidjela sam monotonost svoga života. Unio je promjenu u njega. Unio je avanturu, ushićenost, sreću i ljubav. Ono šta nisam znala iza njegovog drskog tona i predivnih osmijeha je istina koja se krije i bolna prošlost koja ga je promijenila i napravila distanciranom osobom koja je sada. Zato sam pokušala da budem najbolja i unesem tu istu ushićenost i sreću u njegov život, kao što je on meni. I ljubav. Ponajviše ljubav. Mislim, mogao je bar da mi kaže koliko je opasan njegov posao. Ili da mi kaže šta osjeća. Šta trenutno misli. Stvarno. Taj momak me toliko zbunjuje. Nikada ga neću skontati. Mogao je bar da mi kaže zašto se vratio. Šta ga je natjeralo da ostane i nakon što smo se upoznali. Zašto sam ja bila drugačija? Stvarno. Nikada mi ništa ne govori. Čekaj, je l' mi to visi končić sa haljine? Ovo je moja prva priča koju sam pisala ko zna koliko davno i trenutno je uređujem, da bude bolja. Budite zato blagi, ipak je prva. :) I dalje ne vjerujem da ima preko 200k reads. Šta?

#2 in Romance( najbolje rangirano) "Od toliko momaka ja sam srce poklonila ludaku. Toliko me je zaslepio dobrotom, da nisam videla svo to zlo u njegovim očima." -Debby "Tako je nevina i dobra devojka da mi je po nekad žao njene sudbine, koju je zapecatila dana kada me je pustila u svoj život. Tako imam dobre planove za nju. Želim da je toliko mučim da se svake noći budi sva uplašena jer me je ponovo sanjala. A opet, i pored svih mojih planova nekako ne mogu da je povredim. Bar ne u poslednje vreme. Šta mi se to desilo?! Kada sam postao takav mekušac? Svakog puta kada je povredim, jebeno svaki put kada vidim nju da pati zbog mene nešto u meni se cepa. Srce počne sve jače da me boli. Zbog nje. Kada se to desilo? Ne znam od kada ja brinem za nju. Niti zašto ne mogu da je povredim, ali je tako. Ta mala dosada se uvukla duboko ispod kože i ne želi da izađe koliko god ja to želeo. Ona je tu." -Stefan "Možda je nama ipak suđeno. Iako znam sve o njemu i dalje me privlači. Čak i te sitnice iz prošlosti me vuku ka njemu još više, jer znam da je željan pažnje. Nikada nije shvatio pravo značenje reči 'ljubav', a ja sam željna pomoći mu u otkrivanju." -Debby

Pitam se kako je biti na mracnoj strani..? Svaka ogrebotina,svaka modrica na njemu govore mi da bezim koliko me noge nose..Ali ne mogu..Svaki njegov poljubac me drzi tu..Stojim ukopana i ne planiram da bezim..Stojim i borim se za nas.Do smrti,zar ne..?