Kakav je osjećaj znati da si stvoren samo da bi jednog dana svoju dušu donirao drugim ljudima?

"Univeruzm svi mi vidimo kao crn ali on ima boje"- procita naglas "Sta to znaci?- postavi pitanje zbunjeno "To nije sve"- kazem i ugasim svetlo upalivsi plavo "Dimenzije kristala su nezamislivo velike, cak vece i od zvezde koje osvetljava nasu planetu. Njihova tacna pozicija je sam centar univerzuma iz kojeg dolazi drevna civilizacija. Ali nakon sto se univerzum toliko prosirio, cak ni kristali nisu mogli da drze ravnotezu. Clanovi civilizacije su krenuli sirom univerzuma na razne strane noseci sa sobom po male delove kristala tako da ni ne ostete kristale u samom centru univerzuma. Jedan clan civilzacije je dospeo i na nasu planetu i sa sobom doneo kristale i sluge njihove"- zavrsim sa citanjem

ima nečeg mnogo tužnog u našoj ljubavi a to je osećaj praznine sa tobom ali isto i toliki osećaj praznine bez tebe. ... #1 in Poetry- 17. 02. 2019. #1 in Poetry- 10. 05. 2019.

ubola sam butinu nožem misleći da je tvoja duša.

Idem da utonem u haos svoga bića i da potražim san tamo gde znam da ga više nema, možda te nadjem u njemu. Možda se sretnemo na mestu koje više ne postoji.

Zvali su me psihopatom, ali nisu znali da u meni, i ako možda bila psihopata, ima više ljudskosti nego što su misli. Prva kratka zbirka pesama

bez obaveza i prava, leto.

zamisli ogromnu vulkansku erupciju. dim, prašina, magma.. lava hlađenjem gradi novi sloj magmatskih stena. nema tu neke filozofije, to je dokazala nauka. i u meni pršti vulkan iz čijeg grotla izviru reči, osećanja, bol, sreća, misli.. ali njegova erupcija je potkožna. sad recite vi meni, šta dobijamo hlađenjem te silne unutrašnje lave ako ne - slojeve hladne poput stene?