-Sedeo sam sa slusalicama u usima na zadnjem sedistu auta.Bilo je tesko prihvatiti da se selimo u novi grad.Pogotovo sto moram provoditi vreme sa NJIM,mojim "ocuhom" Dzerardom. Polako smo stizali do grada.Velika tbla sa natpison "Dobro dosli u CreepyVille!" Brr prosla me je neka jeza,grad je bio mali,na neki nacin veoma lep,ali ipak i tako jeziv. *Pogledajte samo kako je lep gradic.*-rekao je Dzerard. -Da,da,bas...odgovorio sam mu mrzovoljno. *Pa dqj,ne budi takav,dobro cemo se mi slgati...* nastavio je sa smaranjem -Ne! -uzviknuo sam.Ti i ja xD nikada necemo slagati! *Dosta,prekini vise!* uzviknula je majka. Samo sam ucutao,vratio slusalicu u usi,pojacao muziku do kraja i sedeo mirno.Polako smo se parkirali.I evo je konacno,nova kuca.Pa moglo bi se reci da je slatka.U jednom trenutku,iznenada je proletela zena vicuci :" Aaaa,ponovo,sve se desava ponovo!" stala je pored nas uplasena i vikala:" Vi? Zasto ste dosli ovde? Bezite dok imate vremena,spasite seee!" Pogledao sam cudeci se.

Prica o poplavama , licnim dozivljajima i jednoj zanimljivoj prici o mutacijama koja je malo uvelicana u ovoj prici ali donekle je istinita.

Bice i romantike i tuge i srece i svega!!!!! Ako zelis ziveti voli nesto