"Želim da zatvoriš oči i kažeš mi šta vidiš!" "Mrak." "Pokušaj ponovo." Zatvorila je oči u potrazi za nepoznatim. "Šta sada vidiš?" "Vidim mrak." "Ja vidim da me lažeš. Sada se smiri i reci mi istinu. Šta vidiš?!" "Ok, lažem te. Vidim sebe daleko odavde u slobodnim zemljama, vidim svoju majku i mene kako šetamo ulicama koje nisu razorene i kupujemo cveće i slušamo muziku. To želiš da čuješ od mene?" Besno je vikala dok su teške suze dodirovale rumene obraze. Nagnuo se par centimetara nad njom. "Laž" šapnuo je potpuno smireno. Osetila je kako se njegova teška ruka spušta na njenu i kako im se prsti prepliću. Zatvorila je oči i smirila svoje drhtavo telo. "Svetlo i sneg." "To je ono za čime žudiš. Sloboda." Više ništa nije čula... Ema živi u svetu neiskrenosti i neograničenog bola gde je smrt bolja od života. Naš svet u budućnosti. Šta se desi kada kedne večeri dobije poruku od pobunjenika koji je pozivaju da im se priključi. Šta se desi kada ona odluči da potpuno promeni svoj život?