'Miris cigareta mi se polako uvukao u nozdrve. Ali nisam kašljala. Nije mi smetalo. Taj miris je bio tako fin i umirujuć. Blaženstvo me je polako obuzimalo a ja sam samo udisala dim koji mi je u tom trenutku bio draži od vazduha. Osmeh je zaigrao na mom licu kada sam shvatila da se dečko približava. Ali nije on razlog već ono što je držao u ruci. Cigareta. I on je postao razlog mom osmehu,jer to nije bio običan dečko sa cigaretom u ruci. Bio je to Zack sa cigaretom u ruci. Nasmešio mi se zavodljvo prislonivši cigaretu između usana. Povukao je jednom,a zatim malo podigao gavu dok mu je dim izlazio iz usana i širio se parkom. A ja sam udisala sklopljenih očiju. Bilo je to bolje od bilo čega na ovom svetu.'

❝Udahni, izdahni. Voz je prošao. Ptica je proletela. Čuli smo brujanje. Stojimo ovde, visoko. Imaš vazduha u svojim plućima. I sve je to zabeleženo, u tvojoj glavi. To je umetnost življenja.❞ Niko ne planira kako će se promeniti. Blue nije znala da će u jednom trenutku nešto pući u njoj, ona nije planirala da će biti toliko tužna. Ali šta se desi kada jednog dana u muzeju upozna dečaka koji joj može vratiti srećan osećaj detinjstva, koji joj može ulepšati celo leto? Šta se desi kada se pojavi osoba u tvom životu koja ti pokaže da postoji svetlost na kraju mračnog tunela? Svetlo će nastaviti da se približava tebi, i ti ćeš misliti da sa sobom donosi sreću, sve dok ne saznaš da je svetlo u tunelu zapravo voz. © 2015 nepostojana [KNJIGA PRVA] Pobednik na takmičenju BWWA 2016. u kategoriji teen fiction, po izboru žirija.

❝Ona je imala tu njenu toplinu u očima, a ja sam imao cigarete u zadnjem džepu.❞ © 2016 nepostojana [KNJIGA DRUGA :: NASTAVAK OD THE ART OF LIVING] #3 in teen fiction (05.03.2016.)

Pričaj mi..

Preselila se u sasvim drugi grad u nadi da će pobeći od prošlosti. A nije znala da će tamo početi sasvim nova priča... Šta li je privuklo kod njega? Jel to bio njegov nevini osmeh ili one divne lažljive oči? Ili možda njegovo narcisoidno ponašanje koje je iritiralo? A možda su to bile njegove usne koje su najbolje znale da ljube? Ko zna? A on, ušetao je u njen život sa namerom da je iskoristi kao svaku predhodnu. A nije znao da će možda ovog puta biti drugačije. Ali dok on shvati sve to i dok konačno prihvati svoja osećanja, da li će biti kasno? Da li će, ovog puta za promenu, ona odustati od njega? "Odustao sam od nje hiljadu puta. A ona od mene samo jednom." ~ Prva mi je priča. Budite blagi. ~ ~Ljubim vass~

Imala je sve. Savrseni roditelji, najbolji prijatelji, ljubav svog zivota. Bila je kcer za pozeleti, san svakog muskarca, uzor svakoj devojcici i zavist svakoj devojci. Imala je sve - do te noci. Noc kad je njeno nevino detinjstvo bilo ubijeno. Noc kad su njeni beskrajni i neisprljani snovi bili ubijeni. Noc kad je ona bila ubijena; ili bar sve sto je do tad bila, sve sto je do tad osecala, sve sto je do tad imala. Imala je sve. Ali ostalo joj je samo jedno nesto - bol. I tisina njene tame. Zivela je samo zbog njenog malog andjela - sve dok se nije pojavio i njen Crni andjeo. Udahnuo je nadu u njenom praznom dusu, iscrtao je osmeh na njenom bledom licu, izlecio je njene bolove, obrisao je prljave tragove sa njenog obelezanog tela, sastavio je svaki komadic njenog slomljenog srca i njenih razbijenih snova, obecavajuci joj da ce pronaci srecu u njegovom sigurnom zagrljaju; gde je napokon pronasla spas od njene tame. Mnogo spletke, jos vise jadove, nepodnosljiva bol - GLUVA TAMA. ~*~ "Obecavam." - prosaputa sa jos vecom sigurnoscu u njegovom tamnom pogledu i ostrom glasu; toliko velika da ne mogu da i sama ne poverujem da tamo negde, i mene ceka neki najmanji tracak svetline. "Verujem ti, ali... Ne postoji nesto na sta mogu da se oslonim, nesto sto ce mi dati snagu da nastavim ovu surovu borbu." - izdahnem zatvarajuci svoje oci i gledajuci tamu, predavajuci joj se, ponovo. "Postojalo je takvo nesto, ali nakon toliko udaraca, postalo je nedovoljno da zaleci sve moje rane i da me izvuce iz svega ovoga." - 'Da me izvuce iz moje tame', pomislim u sebi prisecavajuci se da je nekad za to bio dovoljan njegov cvrsti zagrljaj, njegova obecanja izgovoreni glasom pun zastite i sigurnosti koje sam nalazila u njega. Ali nakon svega, i to je postalo nedovoljno. "Sta kazes na ovome?" - prosaputa u mojim zatvorenim ocima spustajuci svoj svezi dah sve nize, dok ga ne udahne u meni spajajuci nase vrele usne. Tad sam znala - postoji izlaz iz tame. On je moj izlaz iz ove Gluve Tame.