Da zavolim ponovo??? Ne, moje srce je vec poklonjeno, vec je podeljeno na dvoje i nema mesta za nekog novog.

Ljubav? Šta za nas predstavlja ta reč? Emocija ili ipak je to samo obična reč? Aleksandar je mislio da je to samo reč dok me nije upoznao. Ja sam mislila da je to emocija dok nisam upoznala njega. Na kraju smo zamenili uloge, koja ironija zar ne? Ljubav je za njega postala emocija a za mene samo reč. Ali da li će to tako ostati do kraja saznajte u ovim delovima o mom stvarnom životu. Ja sam Teodora Kovačevića a ovo je istinita priča o Teodori i Aleksandru. Ovo je priča o tome kako je svet mali i da nekada najbliži ljudi mogu da ti postanu tako strani. Ova priča će dobiti i drugi dio i na kraju ćete saznati da li smo opstali. Mi smo izgleda bili "SUDBINA" jedno drugom.

{COMPLETED} {KNJIGA 2 OBJAVLJENA!} Tužni ljudi su nekad bili oni najsrećniji. Ali šteta. Slomio ih život." Spustio joj je ruku sa obraza i uzeo pramen kose. Pleo ga je među prstima dok se polako približavao rupi između vrata i uva, i sarkastično prošaputao: Trebala bi da kreneš, čeka te dečko. "Bože, da li je on ikad bio nesarkastičan?" govorila je u sebi. "I taj njegov savršen osmeh. Zašto je tako savršen? A tek vilica. O dođavola, mogao bi me njome preseći na dva dela. I dah. Dah mu miriše na mentu." Opet se nasmejao: "Tvoje grimase dok imaš unutrašnje borbe su neprocenjive." Svakog trenutka se sve više osećalo trenje između njih. Luna ga je gledala i grizla usnu, nervnozno pokušavajući da mozgom ućutka srce. "NEMAM DEČKA. A sve i da ga imam, i da me sada čeka, tebe se to ne tiče." "Naravno da me se tiče." "Prosvetli me. Zašto bi se tebe ticao moj ljubavni život. Nije da sam tvoja devojka pa da bi trebalo da te zanimam." odbrusila mu je. Dugo je gledao u njene oči. A onda je konačno progovorio, stavljajući joj ruku oko kuka i privlačeći je bliže sebi. "Naravno da si moja." ••• Luna je radoznala, vesela devojka. Ima stabilnu vezu i srećan život. Međutim, svet joj se okreće naopačke kad saznaje da njen dečko nije toliki anđeo koliki je bio u njenim očima. U životu joj se pojavljuju Andrej i Miloš, dve sušte suprotnosti. Andrej joj postepeno postaje veliki prijatelj, dok ona pokušava da se približi Milošu koji je svojom tajanstvenošću sve više privlači. Kako se nositi sa kriminalom, izdajom, ubistvom? Kako preživeti kada vam sudbina uporno baca kamenje pred nogama? Saznaćete u ovoj knjizi. {POČETA} 1. jul 2017. {ZAVRŠENA} 1. avgust 2017. Highest ranking: #5 in romance

Kada vas sudbina postavi na ispit. Kada vam život oduzme ono malo zdravog razuma što vam je ostalo. Kada imate da birate između dobrog i težeg puta i između lošeg i lakšeg puta. Koji ćete put odabrati? Mirjana Pavić je sasvim obična djevojka, bez mnogo prijatelja, bez dečka. Živi sa majkom, ide u srednju školu i priprema se za život odrasle, samostalne žene. Kada u njen život uđe dečko o kakvom je samo mogla sanjati, dečko sa mnogo tajni koje treba otkriti, kako će reagovati? Kažu da je ljubav slijepa, ali da li će ona uspjeti preći preko svega, kakve će tajne otkriti, da li će mu moći vjerovati. Saznajte u prvom dijelu serijala "Slatko Sanjaj Anđele", Tvoja Ljubav je zločin" Copyright ©2015 Veronica Rosa All rights reserved.

"Zašto su mi njegove usne tako poznate?" #BWWA2015 Winner © 2015 by adna36. All rights reserved. Cover by: @imwithcupid

Zapitate li se ponekad kako to miriše zeleđena ruža? Ja ću vam reći. Miriše kao kaplica leda iz kojih se sliva ljubav. A znate li šta se dešava kada se zaledi ruža? Ona pati ali nikada ne izgubi boju. Crvena kao krv. Crvena kao sreća. Crvena kao ljubav koju smo nas dvoje delili. Ispričaću vam priču o dvoje mladih i ljubavi koju je sudbina odlučila da testira kako bi se utvrdila njena jačina. Saznajte i zašto je za sreću pozrebno malo...

Ljubav između Ane i Sergeja je turbulentna. Ide iz krajnosti u krajnost. Jedan dan ne mogu da se odvoje jedno od drugoga, dok već sledeći dan ne mogu očima da se gledaju. Iako im je ljubav začinjena divljim strastima, mnogo toga je na putu njihovom sjedinjavanju. Da li će uspeti da se odupru ili će pobediti mračna strana njihove ljubavi?

Može li se uništeno srce sastaviti, ako onaj koji ga u grudima nosi nikome ne daje šansu da pokuša? Može li nova ljubav svojim sjajem iz srca obraslog bolom istjerati tamu? Dopusti sebi drugu šansu, jer htio ne htio ona će te sama naći. Ona prava koja će te vratiti iz ponora. Ona koja će biti sjajna zvijezda tvog srca. Pisana od : 23.06.2019-11.07.2019

Imala je sve. Savrseni roditelji, najbolji prijatelji, ljubav svog zivota. Bila je kcer za pozeleti, san svakog muskarca, uzor svakoj devojcici i zavist svakoj devojci. Imala je sve - do te noci. Noc kad je njeno nevino detinjstvo bilo ubijeno. Noc kad su njeni beskrajni i neisprljani snovi bili ubijeni. Noc kad je ona bila ubijena; ili bar sve sto je do tad bila, sve sto je do tad osecala, sve sto je do tad imala. Imala je sve. Ali ostalo joj je samo jedno nesto - bol. I tisina njene tame. Zivela je samo zbog njenog malog andjela - sve dok se nije pojavio i njen Crni andjeo. Udahnuo je nadu u njenom praznom dusu, iscrtao je osmeh na njenom bledom licu, izlecio je njene bolove, obrisao je prljave tragove sa njenog obelezanog tela, sastavio je svaki komadic njenog slomljenog srca i njenih razbijenih snova, obecavajuci joj da ce pronaci srecu u njegovom sigurnom zagrljaju; gde je napokon pronasla spas od njene tame. Mnogo spletke, jos vise jadove, nepodnosljiva bol - GLUVA TAMA. ~*~ "Obecavam." - prosaputa sa jos vecom sigurnoscu u njegovom tamnom pogledu i ostrom glasu; toliko velika da ne mogu da i sama ne poverujem da tamo negde, i mene ceka neki najmanji tracak svetline. "Verujem ti, ali... Ne postoji nesto na sta mogu da se oslonim, nesto sto ce mi dati snagu da nastavim ovu surovu borbu." - izdahnem zatvarajuci svoje oci i gledajuci tamu, predavajuci joj se, ponovo. "Postojalo je takvo nesto, ali nakon toliko udaraca, postalo je nedovoljno da zaleci sve moje rane i da me izvuce iz svega ovoga." - 'Da me izvuce iz moje tame', pomislim u sebi prisecavajuci se da je nekad za to bio dovoljan njegov cvrsti zagrljaj, njegova obecanja izgovoreni glasom pun zastite i sigurnosti koje sam nalazila u njega. Ali nakon svega, i to je postalo nedovoljno. "Sta kazes na ovome?" - prosaputa u mojim zatvorenim ocima spustajuci svoj svezi dah sve nize, dok ga ne udahne u meni spajajuci nase vrele usne. Tad sam znala - postoji izlaz iz tame. On je moj izlaz iz ove Gluve Tame.

Romance