Kada Tara Martin na pragu svog osamnaestog rođendana upozna svoju, ko zna koju po redu hraniteljsku porodicu, odjednom, budućnost više ne izgleda tako tmurno. Divna porodica i fantastični prijatelji su sve što joj je nedostajalo proteklih godina. Kada je dolazila, nije očekivala da će ovde, napokon, posle dugo vremena ponovo pronaći dom i sreću. Nije očekivala ni njega... Pored upoznavanja sa novom porodicom, privikavanja na novu sredinu i ljude, rešavanja tuđih ljubavnih problema, škole, posla, nasilnika i ruske mafije ko još ima vremena razmišljati o određenoj „horizontalnoj zabavi" pitate se??? Čekajte dok upoznate Alekseia Volkova i sve će vam biti jasno. Topao i duhovit roman o zacelivanju rana iz prošlosti, porodici i prijateljstvu, začinjen sa malo akcije i ljubavnom pričom koja će vam usne razvući u veliki osmeh ali i opasno zacrveneti obraze. #1 in Teen Fiction nekoliko puta

Dominantnost. Osamljenost. Crnilo. To vidi Drake kada se pogleda u ogledalo. Sreću. Stidljivost. Ljubav. To vidi Destiny kada se pogleda u ogledalo. Ali, što oni vide kada pogledaju jedno u drugo? Cover by: @cute_but_psycho

Mina je bila, naizgled, veoma prosečna devojka. Odličan učenik kao I odbojkašica iz prvog tima. Nije bila popularna, nije izlazila, imala momke I radila sve ono što su radile današnje devojke. Bila je povučena, I pomalo nevidljiva. Akcenat je na onom 'naizgled' Ispod cele te fasade, ležale su brojne tajne. A ona najsočnija I najveća, bio je jedan jedini - Uroš Lazarević. To je onaj lik, za kojim pola škole balavi a druga polovina ga se boji. Sa svojim tamnim očima, aurom lošeg dečka I osmehom od million dolara, svaka devojka bi pala na njega. Bio je glavni 'bad boy' škole, I sasvim slučajno, Minin polu brat. ~*~ ''Biće zanimljiva noć, ha?'' Okrenem se i vidim Uroša naslonjenog na zid,sa rukama prekrštenim na grudima. Očigledno je čuo da ću da prespavam kod Filipa. ''Mmm,možda..'' - Kažem zavodljivim glasom,namerno ga izazivajući. Ni ne shvatim u kom trenutku se našao ispred mene i pribio me uza zid. Torba mi je ispala na pod, a on je zavukao ruke na zadnju stranu mojih butina, podigao me tako da moram da obavijem noge oko njegovog struka. Ledja mi je držao pribijena uza zid. "Uroše..šta to radiš?" Ruke je postavio na moju zadnjicu da bi mogao da održi ravnotežu, ali to nije bilo potrebno, pored njegovog pogleda koji me je držao apsolutno na mestu. Od jednom, grubo je spojio njegove kukove s mojima. "Ja sam tu bio prvi. Prvo je meni pripalo. Moje će i ostati." Prosiktao je dok me je gledao u oči, još jednom nam grubo spajajući karlice. "Razumeš?!" ~*~ Napomena: Ova priča već postoji na instagram profilu nas._san , gde sam je pisala dok sam bila adminka. Ovo je editovana verzija te priče.