OTETA
"Samo..." - njen glas po prvog puta mi zvuci nekako tiho, nemocno, krhko, rekao bih cak i pokorno, ali njen pogled ostaje cista suprutnost prkoseci mi do samog kraja, na sta zaintrigovano skupim svoje obrve iscekivajuci ostatak njenog pitanja, ili izjave. - "Samo mi reci... Sta se dogadja?" - slabasno i polusvesno dov...