"Pusti me idiote"-vikala sam pokušavajuci se izvući iz njegovog čvrstog stiska " Nikad.Ti si moja!Samo moja Elena.Neću da vidim niti jednog momka u tvojoj blizini-vikao je cvrsto me probijajući uz zid "Nisam tvoja!Ti si mi niko i nista"-rekla sam pokušavajući se otet iz njegovog čvrstog stiska " To ćemo još vidjeti medena"-rekao je i poljubio me s toliko grubosti ...... Elena Megan Monteiro Aleksandar Gómez

Šta sudbina hoće , sudbina I da. Ono što je suđeno uvijek pronađe jedno drugo. Prije ili kasnije....

3.dio Salvation Lulen, mila i draga djevojka. Zaljubljena preko ušiju u čovjeka koji je izabrao drugu družicu. Bori se s emocijama koje ne zna gdje usmjeriti. Sve dok muškarac plave kose i predivnog osmijeha ne počne joj tvrditi da je ona samo njegova i ničija. Dragon godine čežnje i godine nadanja da će ga bar pogledati, polako ga pretvaraju u luđaka. Iako je nepoznanica svima, jer dobro skriva istinu o sebi, onaj tren kada istina izađe na vidjelo stvari postaju komplicirani. Na Lulen je po prvi put da uzme ono što joj srce i tijelo želi.

Kad poznanstvo prelazi u prijateljstvo, prijateljstvo prelazi u strast, strast u zaljubljenost... Ima li mjesta za ljubav ili će sve ostati samo slatka tajna?

„Hoću da gledaš kako ulazim u tebe, Nika. Nemoj me ljutiti." -Klimnula sam glavom i kao ohrabrenje sam dobila jedan poljubac. Htela sam da ga zamolim da ide sporije, ali je prepoznao tu moju potrebu i to i uradio. Gledala sam mesto gde se spajamo, osetila sam ga duboko u sebi i postala sam svesna svog stenjanja i njegovih nasrtaja. Pulsirao je u meni, dopadalo mu se kako reagujem na njega pa se, shvativši da sam opuštenija, vratio svom početnom tempu. Trudila sam se da gledam kako me jebe, ali je to postalo praktično nemoguće zbog same siline njegovog ulaza. Glasnije sam stenjala, u glavi mi se opet javljao strah a na javi me je on opet povukao za bradu, malo snažnije od prošlog puta. „Nika, i dalje me ne slušaš! Upozorio sam te!" - Probudilo se uspavano čudovište u njemu, pa mi je udario jedan šamar. Odzvonila mi je misao u glavi: legla sam u krevet sa osobom koja je imala problem sa ophodjenjem prema ženama. Zašto sam to zaboravila kad sam mu dala dozvolu da me pojebe kako on hoće? I zašto sam na to sada zažmurila, iako mi je maločas udario šamar? ~ (Odlomak) Ova priča je zasnovana na nekim manje lepim dogadjajima koje sam lično proživela i za mene pisanje predstavlja jedan vid oslobadjanja. Na kraju ću otkriti glavni motiv iz svog života koji sam prenela u delove "Hemelsa".

roman

Nakon što joj je na silu oduzeto i spaljeno sve što je bila. Nakon što je ostavljena sama da prebira po pepelu svoje prošlosti tražeći neki deo sebe koji nije izgoreo. Nakon što je svoje snove naglo prestala sanjati. Nakon što je prestala biti. Šest godina Iriji je trebalo da počne živeti nove snove. Šest godina je maksimalno vreme koje je Kenrik hteo čekati. Posle šest godina oni su; žena koja ne može zaboraviti prošlost i plaši se verovati. Muškarac koji je istrajan u tome da mu oprošteno, ali ne zna oprostit. Prva ljubav koja zahteva drugu šansu i tajna koja može uništiti sve. Iria i Kenrik šest godina posle sudara nakon kojeg više ništa nije isto. Nastavak romana „Taj muškarac" priča priču o prvoj ljubavi, strasti koju nije moguće kontrolisati, nesavršenim ljudima, slomljenim srcima, uništenim snovima, o sazrevanju i iscelenju.

Imala je sve. Savrseni roditelji, najbolji prijatelji, ljubav svog zivota. Bila je kcer za pozeleti, san svakog muskarca, uzor svakoj devojcici i zavist svakoj devojci. Imala je sve - do te noci. Noc kad je njeno nevino detinjstvo bilo ubijeno. Noc kad su njeni beskrajni i neisprljani snovi bili ubijeni. Noc kad je ona bila ubijena; ili bar sve sto je do tad bila, sve sto je do tad osecala, sve sto je do tad imala. Imala je sve. Ali ostalo joj je samo jedno nesto - bol. I tisina njene tame. Zivela je samo zbog njenog malog andjela - sve dok se nije pojavio i njen Crni andjeo. Udahnuo je nadu u njenom praznom dusu, iscrtao je osmeh na njenom bledom licu, izlecio je njene bolove, obrisao je prljave tragove sa njenog obelezanog tela, sastavio je svaki komadic njenog slomljenog srca i njenih razbijenih snova, obecavajuci joj da ce pronaci srecu u njegovom sigurnom zagrljaju; gde je napokon pronasla spas od njene tame. Mnogo spletke, jos vise jadove, nepodnosljiva bol - GLUVA TAMA. ~*~ "Obecavam." - prosaputa sa jos vecom sigurnoscu u njegovom tamnom pogledu i ostrom glasu; toliko velika da ne mogu da i sama ne poverujem da tamo negde, i mene ceka neki najmanji tracak svetline. "Verujem ti, ali... Ne postoji nesto na sta mogu da se oslonim, nesto sto ce mi dati snagu da nastavim ovu surovu borbu." - izdahnem zatvarajuci svoje oci i gledajuci tamu, predavajuci joj se, ponovo. "Postojalo je takvo nesto, ali nakon toliko udaraca, postalo je nedovoljno da zaleci sve moje rane i da me izvuce iz svega ovoga." - 'Da me izvuce iz moje tame', pomislim u sebi prisecavajuci se da je nekad za to bio dovoljan njegov cvrsti zagrljaj, njegova obecanja izgovoreni glasom pun zastite i sigurnosti koje sam nalazila u njega. Ali nakon svega, i to je postalo nedovoljno. "Sta kazes na ovome?" - prosaputa u mojim zatvorenim ocima spustajuci svoj svezi dah sve nize, dok ga ne udahne u meni spajajuci nase vrele usne. Tad sam znala - postoji izlaz iz tame. On je moj izlaz iz ove Gluve Tame.

"Samo..." - njen glas po prvog puta mi zvuci nekako tiho, nemocno, krhko, rekao bih cak i pokorno, ali njen pogled ostaje cista suprutnost prkoseci mi do samog kraja, na sta zaintrigovano skupim svoje obrve iscekivajuci ostatak njenog pitanja, ili izjave. - "Samo mi reci... Sta se dogadja?" - slabasno i polusvesno dovrsi svoje pitanje terajuci me da ponosno i pobednicki iskrivim kut svoje usne jer ovog puta ona ne zahteva odgovor njenog pitanja od mene, ovog me puta ona pokorno moli. Polako spustim svoj hladni dlan na njenim obrazom koji je cisti kontrast mojim dodirom svojom vrelinom, dok ona prati moj dodir zbunjenim pogledom ispod skupljenim obrvama, zatim svoj dlan lagano zavucem duboko u njenom neukrotivom kosom lagano prolazeci po njenim divljim lokanama sve do samog vrha, i nastavljajuci da svoje dodire prenosim na njenim drhtavim ledjama, zavrsavajuci noktima ukopanim duboko u toplom mesu njenim zanosnim kukovima. Svoje lice spustim na samo par metara do njenog lica koje trenutno vodi borbu izmedju prkosa i pokornosti, zareci njenu meku kozu svojim hladnim dahom i prodornim i dubokim pogledima predavajuci joj odgovore i informacije koje je trebala i zelela da cuje od prvog dana kada me je videla na onom ridu, pogledom, a onda i nadmocnim i hladnim recima pri kojima naglasim zadnju izgovorenu rec koju ona prihvati razgoracenim ocima, kroz dozom neverice, cak i skrivenog straha kojeg odbija da prihvati iako joj je zavucen duboko u srzi njenih kostiju. "Dogadja se, devojcice, to da si ti OTETA." ~*~ Pojavio se niotkuda i nadmocno je zagospodario njenim zivotom. Zaveo ju je jednim pogledom, a ona je jednim krivim korakom postala deo dobro isplanirane otmice, postala je njegova pokorena, postala je njegova OTETA. Ali sta ako se jedna obicna otmica pretvori u nesto vise? Sta kada se jedna obicna otmica pretvori u igru strasti, a strast i pozuda u nesto sto oboje nisu ocekivali, i nikako nisu planirali? "I za sve su bile krive nevine plave oci gresnog coveka."

"Lutko, ja sam tvoja noćna mora." hladno je rekao... *Ova priča je djelo fikcije. Iako se u njoj pojavljuju stvarne osobe, svi događaji, dijalozi i odnosi u potpunosti su izmišljeni. Ova priča ne tvrdi, ne implicira niti sugerira bilo kakve stvarne događaje ili ponašanja stvarnih osoba. Sadržaj je namijenjen isključivo zabavi.*