Sve što sam mislio da znam o patnji, bilo je smešno kada sam upoznao nju. Sve što sam mislila da znam o sebi, palo je u vodu kada sam upoznala njega. Bila je žena kojoj je trebala pomoć. A ja nisam bio sposoban da pomognem ni sebi. Bio je izgubljeni dečak u telu muškarca koji je želeo da pomogne. Ali nije mogao sam, pa je tražio uslugu. Bili smo tako loši, a tako dobri jedno drugom. Da, bili smo... Ali, možemo li biti dobri i drugima? Ili bar onom, čija budućnost zavisi od nas... Jedino smo tišinu voleli oboje... Jer je tako puno govorila umesto nas... A, jedino su reči mogle da nas zadrže zajedno... Jer, ćutanjem smo puštali da prošlost vodi glavnu reč... Ovo je priča o Iskri i Luki. I njihovoj želji da jedan tinejdžer ima porodicu koja će ga izvesti na pravi put!

Sigurno ste svi čuli za Megan Harper? Najlepšu, najdivniju, najhumaniju osobu na celom univerzumu. Devojku sa najboljim ocenama i najpopularnijim društvom. Tako pričaju sad. Nekad nisu. A taj metak? Isti kobni metak koji joj je presudio. Bio je namenjen drugoj osobi. Meni. To niste čuli zar ne?

"...Izazivam te na dvoboj. Oči da mačevi budu. U areni bez publike, gde se samo uzdasi čuju. Oni koji stvaraju oluju..."

Ona je mlada 17-nja koja se čvrsto gazi nogom kroz život okružena trnjem I kamenjem, udarcem za udarcem. On je 21-nji student Prirodno matematičkog fakulteta kojeg zanima samo teretana , posao, dobra svirka I curice.Od prvog susreta među njima se stvara hemija ali ljubav tek na drugom pogledu. Kada pomisle da ljubav dolazi sama, strahovi I nepoverenje ih odvaja...Ali među njima nikada nije bilo onog pravog kraja...