Julie has always been the shy type. Her world changes when she finds wattpad, a very popular ebook community. She becomes addicted to it and even starts posting her own stories. But are friends, fans and votes all she will get from this site? Or is it possible to find love as well?

A broken heart may heal with time. An argument between two friends may fade. A mistake may be forgiven and forgotten. But her broken, dark soul was never fixed. Her broken heart never healed. The arguments never faded in her mind. Her mistakes were forgiven but never forgot. She was forever broken, and here is why. ***** This story is pretty depressing. It might get better, I'm not sure yet.

Жубор воде у Видовданском послеподневу је био тако бучан, пуцњава на улици изазвала је презир код присталица Аустроугарске док је иста довела до помахниталог задовољства које ће уследити пошто већ у врелој атмосфери,у сјутрашњем листу буде писало 'Принцип је херој' , што заправо и јесте и што ће заорабо и бити навијека, барем док то не дозволе и стране које држе до власти. У разору моћи,поноћ 27ог прву јунску зору пушта Агнији, Георгине и Ивана Ружин. Домаћице и официра. За оно што ће бити, мајка и кћерка ће већ истог дана отићи из Сарајва,мјеста у којем ће наредног јутра већ уследити почетак краја. Пар дана највеће моћи стране војске,претвориће се у пакао и ријеке крви.Свако наредно јутро доноси невољу.

Odveo me je u sobu, bio je živćan. -Želim te večeras. Rekao je pomalo grubo. -O čemu prićaš ti. Meni ne treba još problema u životu. Kažem mu i krenem izlaziti iz sobe. No on me uhvati za ruku i privuće sebi. -Ne možeš sad otići, zar ne shvačaš? Upitao me je tiho. -Što? Upitam ga. Naša blizina je postala opasna.. -Moja si slabost. Prošaptao je.Nisam se ni okrenula a u kratkom vremenu sam postala NJEGOVA SLABOST...