Živela je naviknuta na to da joj porodica određuje budućnost. Ili barem dok nije upoznala njega - muškarca koji je živeo po svojim pravilima, slobodan, neukrotiv, stvaran. On je osvojio njeno srce iako je znala da to ne sme da se desi. Jer kod kuće ju je čekao život isplaniran do poslednjeg daha. Ali to leto, promenilo je sve. Bili su samo dvoje ljudi u svetu bez očekivanja, makar na kratko. Kad je došlo vreme za rastanak, otišla je - slomljena, tiha, poslušna. A onda se, baš kad je pomislila da je kraj, pojavio on. Spreman da je uzme - i da je pusti da konačno izabere sama.

Ljubav se ne dizajnira, niti se njom trguje. Ljubav se živi. Cover by @Talijata

Ema je devojka koji živi na instagramu, ujedno želi postati umetnik kojeg će ljudi ceniti. Ona je predivna, luda, opuštena i svoja. Dionis je ozbiljan muškarac čiji sastavni život se sadrži od poslovnih sastanaka. Ozbiljan tip, dominantan, strog i tačno zna šta želi. Hoće li im efekat ljubavi promeniti planove? Hoće li ona postati svesna pravog života? Hoće li on popustiti? Šta može da se dogodi kada vesela devojka uplovi u vezu s robotom? Ludilo bez granica. Cover by Brankica Lukić

Romansa koja to ne sme biti Kratka priča, proleće 2025.

Jedan drvoseča stvoren samo za mene Decembar 2024.

Gori... Izgori Spali sve I ponovo se rodi...

Gori... Izgori Spali sve I vrati se...

Ja sam posesivna, al ne " kao posesivna" nego baš ono jako posesivna i šarmatno luda. Trepnem, osmehnem se, gle uhvatim te i ne puštam te. Ne vredi se opireš, ti si moj!

Izdignuću se poput feniksa iz pepela. Dok ga gledam ostajem bez daha, utonem mu u zagrljaj, onaj zaštitnički. Dok je ležala na mojim grudima u mojoj sobi, grlio sam je kao da sutra ne postoji, grlio sam je kao da mi je nešto najvrednije na svetu. A ona nije moja, ni ja nisam njen. Njena glava tako je spokojno ležala na mojim grudima kao da je našla svoj mir i sreću. A ja sam bio daleko od toga. Toliko je glasova bilo u mojoj glavi, a samo jedan je bio dovoljan da me ućutka. Par reči, zagrljaj i jedan osmeh. Jedna je od retkih, divna je i svoja, tako savršena i privlačna a meni tako daleka. Nisam smeo da je dodirnem. Koliko sam ga samo zavolela, do kostiju me boli taj neuzvraćeni osećaj.

Ljubav sa usana ne silazi ka srcu! Milimetar po milimetar i njegova sam. Imam slabu tačku na sve što miriše kao ona. Pređe prstima po mom licu, palac mu se zaustavi na mojim usnama, dodiruje me zadnji put. Gledamo se preko tuđih ramena i to je sve što imamo. Voleo sam je. Kasno sam shvatio, kada sam je ispustio iz ruke.