Udali su je da bi je ponizili. Kralj je verovao da je jednim brakom slomio kneginju, osramotio njen rod i zauvek sklonio dve opasne figure sa dvora. Poslao ih je u zaborav. Na kamen. Na granicu. U polusrušeni zamak gde, po njegovoj zamisli, ništa više nije moglo da nikne. Ali ono što kralj nije znao bilo je da se neke sudbine ne lome poniženjem. Neke se tada tek učvrste. Ovo je priča o kneginji koja nije poklekla. O muškarcu koji je bio primoran da je oženi. I o bratu koji je u toj tišini prepoznao najveću kraljevu grešku. Jer ponekad, kada vas pošalju na kamen - tamo pronađete srce koje menja sve.

Jedna godina-jedan susret-jedna igra. On je navikao na lagodan život i da ništa ne radi. Ona je iz male sredine i navikla je čitav život da radi i da se bori. On je slobodan, ona je zauzeta. On život shvata olako, ona ozbiljno. Počelo je kao igra, nastavlja se kao igra, dokle će ih to odvesti?!