On je njoj uništio život, ona je odlučila da uzvrati uslugu. Serijal striperi počinje.

"Samo..." - njen glas po prvog puta mi zvuci nekako tiho, nemocno, krhko, rekao bih cak i pokorno, ali njen pogled ostaje cista suprutnost prkoseci mi do samog kraja, na sta zaintrigovano skupim svoje obrve iscekivajuci ostatak njenog pitanja, ili izjave. - "Samo mi reci... Sta se dogadja?" - slabasno i polusvesno dovrsi svoje pitanje terajuci me da ponosno i pobednicki iskrivim kut svoje usne jer ovog puta ona ne zahteva odgovor njenog pitanja od mene, ovog me puta ona pokorno moli. Polako spustim svoj hladni dlan na njenim obrazom koji je cisti kontrast mojim dodirom svojom vrelinom, dok ona prati moj dodir zbunjenim pogledom ispod skupljenim obrvama, zatim svoj dlan lagano zavucem duboko u njenom neukrotivom kosom lagano prolazeci po njenim divljim lokanama sve do samog vrha, i nastavljajuci da svoje dodire prenosim na njenim drhtavim ledjama, zavrsavajuci noktima ukopanim duboko u toplom mesu njenim zanosnim kukovima. Svoje lice spustim na samo par metara do njenog lica koje trenutno vodi borbu izmedju prkosa i pokornosti, zareci njenu meku kozu svojim hladnim dahom i prodornim i dubokim pogledima predavajuci joj odgovore i informacije koje je trebala i zelela da cuje od prvog dana kada me je videla na onom ridu, pogledom, a onda i nadmocnim i hladnim recima pri kojima naglasim zadnju izgovorenu rec koju ona prihvati razgoracenim ocima, kroz dozom neverice, cak i skrivenog straha kojeg odbija da prihvati iako joj je zavucen duboko u srzi njenih kostiju. "Dogadja se, devojcice, to da si ti OTETA." ~*~ Pojavio se niotkuda i nadmocno je zagospodario njenim zivotom. Zaveo ju je jednim pogledom, a ona je jednim krivim korakom postala deo dobro isplanirane otmice, postala je njegova pokorena, postala je njegova OTETA. Ali sta ako se jedna obicna otmica pretvori u nesto vise? Sta kada se jedna obicna otmica pretvori u igru strasti, a strast i pozuda u nesto sto oboje nisu ocekivali, i nikako nisu planirali? "I za sve su bile krive nevine plave oci gresnog coveka."

Prisiljena na udaju za lošeg momka. Prisiljen da ostavi sve i posveti se svojoj ženi i porodici.

Imala je sve. Savrseni roditelji, najbolji prijatelji, ljubav svog zivota. Bila je kcer za pozeleti, san svakog muskarca, uzor svakoj devojcici i zavist svakoj devojci. Imala je sve - do te noci. Noc kad je njeno nevino detinjstvo bilo ubijeno. Noc kad su njeni beskrajni i neisprljani snovi bili ubijeni. Noc kad je ona bila ubijena; ili bar sve sto je do tad bila, sve sto je do tad osecala, sve sto je do tad imala. Imala je sve. Ali ostalo joj je samo jedno nesto - bol. I tisina njene tame. Zivela je samo zbog njenog malog andjela - sve dok se nije pojavio i njen Crni andjeo. Udahnuo je nadu u njenom praznom dusu, iscrtao je osmeh na njenom bledom licu, izlecio je njene bolove, obrisao je prljave tragove sa njenog obelezanog tela, sastavio je svaki komadic njenog slomljenog srca i njenih razbijenih snova, obecavajuci joj da ce pronaci srecu u njegovom sigurnom zagrljaju; gde je napokon pronasla spas od njene tame. Mnogo spletke, jos vise jadove, nepodnosljiva bol - GLUVA TAMA. ~*~ "Obecavam." - prosaputa sa jos vecom sigurnoscu u njegovom tamnom pogledu i ostrom glasu; toliko velika da ne mogu da i sama ne poverujem da tamo negde, i mene ceka neki najmanji tracak svetline. "Verujem ti, ali... Ne postoji nesto na sta mogu da se oslonim, nesto sto ce mi dati snagu da nastavim ovu surovu borbu." - izdahnem zatvarajuci svoje oci i gledajuci tamu, predavajuci joj se, ponovo. "Postojalo je takvo nesto, ali nakon toliko udaraca, postalo je nedovoljno da zaleci sve moje rane i da me izvuce iz svega ovoga." - 'Da me izvuce iz moje tame', pomislim u sebi prisecavajuci se da je nekad za to bio dovoljan njegov cvrsti zagrljaj, njegova obecanja izgovoreni glasom pun zastite i sigurnosti koje sam nalazila u njega. Ali nakon svega, i to je postalo nedovoljno. "Sta kazes na ovome?" - prosaputa u mojim zatvorenim ocima spustajuci svoj svezi dah sve nize, dok ga ne udahne u meni spajajuci nase vrele usne. Tad sam znala - postoji izlaz iz tame. On je moj izlaz iz ove Gluve Tame.

Uvek su mi govorili kako ce sve biti uredu i kako ce sve brzo proci.Uvek su govorili da vreme leci sve.Govorili su kako ce bol nestati i kako ce se sve ubrzo vratiti u normalu.Ali ipak nije tako.Ovaj bol je prejak.Bol,patnja i suze su sve sto imam,i sada sam konacno odlucila da nadjem laksi izlaz.