Bilo je ljeto.Početak srpnja.Sjedila sam na klupici blizi jednog parka te počela šetati.Mrak je polagano padao.Odjednom sam čula korake iz sebe i od silnog straha nisam se htjela okrenuti.Hvatala me jeza.Počela sam hodati sve brže,pa onda trčati.Iza sebe sam cula poznati muski glas,na svu srecu,okrenula aam se i vijdela svog starijeg brata Dominika. Dominik(D):Što ces ti seko u ove kasne sate?Rodendan ti je Ja(J):Pa eto.Rekla sam da cu ga navecer slaviti.Zasto si me pratio? D:Htio sam ri reć nešt. J:Kaži. D:Prvo podji sa mnom J:U redu. Usli smo u auto.U rukama sam nosila psa Baxtera.Nakon 20min voznje,dosli amo na jedno predivno mjesto kraj mora.Tako je divno(inace zivim u Splitu).No odjednom,usla sam u kucu i vidla hrepu ljudi.Odjednom se ispred mene stvorio Nikola(moj decko) i poveo me sa sobom.Tamo su bili nasi roditelji i nasi bliznji,pa cak i Blanka,Nikolina sestra. Nakon sto su mi svi cestitalo rodjendan svi su zasutili.Nikola je kleknuo i iz dzepa izvadio kutijicu i otvorio ju,u njoj se nalazio prsten.Bio je predivan. Nikola(N):Izabel,hoces li me ucinit najsretnijim covjekom na kugli zemaljskoj i udati se za mene? Ja:Da naravni da hocu. On mi je stavio prsten i podigao u zrak,nikaf u zivotu nisam tako bila sretna.