Da li zaista za sve dogadjaje mozemo da nadjemo razlog?Da li sve moze jednom samo da prestane ili se nastavlja? Da li je igra zapravo igra,ako jedna strana zeli da ode? Da li ikada postoji nacin za bijeg? Koliko udaraca je potrebno da prestanes da volis? Koliko je udaraca potrebno da se igra zavrsi?

Polako odmaknuvsi se od mene,jedva cujno je progovorila..."Poznajemo se strance"... I ja se potpuno izgubi u arhivi mojih sjecanja ocajnicki trgajuci stranice uspomene pokusavajuci te naci...I ne nadjoh te.. „Nikada mi lice vidio nisi,nase usne disale su zajedno,zajedno smo rasli u balonu srece."

Djevojka zatocena u kucu bez prozora ili bilo kakvim kontaktom sa stvarnoscu,provodi dane bez odjece sa nesto hrane koju nadje u kuci i u iscekivanju da je njen dzelat pozove sebi,gdje uz dobovanje njegovih prstiju ona mora da plese ali bez da dodiruje svoju kozu..U slucaju cak i najmanjeg dodira slijedi kazna.U strahu ona tvori alter ego koji prvi put vidja u ogledalu,njenu sustu suprotnost,koju odluci nazvati Eva.