Negde između dva života postoji i ovaj moj. Jedan. Između crne i bele strane, gornje i donje granice, vidljivog i nevidljivog, krećem se na sve strane. Zato što sam tako hteo. Zato što mogu. Ja sam Sigma. Nisam gad koji diluje niti sam vrhovni vođa. Ostao bih ja to što jesam da se nije pojavila Ona i napravila mi pakao od života. Možda.

Mene je život mazio dok nisam odlučio da postanem ''TO'' što sam danas. EOS - Sigma. Odrekao sam se porodice, obrazovanja, ma svega, jer mi je priroda takva. Čak i nagona za devojkom sam se odrekao zbog dve propale veze. Negde u sebi sam se zakleo da ću ostati sam i srećan sa statusom ''opakog jebača''. I bio sam srećan do nesrećnog slučaja! Bio sam zadovoljan životom dok nisam naleteo na Saru, ili ona na moj džip... Bio sam dovoljan sam sebi i umesto da samo ostanem njen heroj, ja sam odlučio da joj pomognem... E to pružanje pomoći je probudilo nagone, nagoni probudili osećanja, osećanja probudila potrebe, a ja sam se našao u beznađu!

U mom timu, ja sam oko i mozak svake operacije. Ja sam taj koji predviđa, prati i obaveštava. Ja sam taj u čijim su rukama tuđi životi, jer moja pogrešna procena može skupo da košta. Za nekog čiji je IQ 159 desila se situacija u kojoj sam ispao toliko glup da umalo nisam samog sebe izudarao za kaznu. Volim ja sebe, volim i poslove kojima se bavim. Ma, volim i svoj društveni život, dok seksualni tek obožavam jer u istu rupu ne guram dva puta. Ali, kada se desilo da sam se zabio u pogrešnu rupu, umalo nisam poludeo! Zbog te pogrešne rupe sam prihvatio izazov o kome ama baš ništa nisam znao. Ispostavilo se da je lakše nadgledati neprijatelja i predvideti ceo tok misije, nego se snaći sa jednom devojkom. Mojom devojkom, jer sam prihvatio izazov da je imam...

Svako ima svoj put, ali meni je moje bespuće sasvim odgovaralo. Tumarati i hodati lavirintom života, uzimati samo ono što želiš je bilo tako jednostavno. Niti tu ima brige, niti ima pameti, niti je išta potrebno za opušten život. Hodao bih ja i dalje svojim bespućem da se nije pojavila ONA! Ne znam da li ju je Bog namerno poslao kako bi me iz lavirinta izvela na stazu i pokazala pravi put, ili žene mojih ortaka? I ko god da ju je namestio kao prepreku, prokleto je uspeo da mi prelomi život!

Sve se Miloš slaže, ali biće kako Miloš kaže! - Od kada znam za sebe ova parola je bila moja vodilja i moj način života. Može neko da tera vodu na svoju vodenicu koliko želi, ali ako ja ne želim, e tu biti vode neće. Ma, neće biti ni vodenice. Jer, sve se svodi na moje želje. Moje je da poželim, a ostalo ide samo od sebe. Prosto! I nisam džabe dobio ime Miloš, i milo i loše, ma to mu dođe kao 2u1! Mio za prijatelje, loš za neprijatelje. Bio sam ja 2u1 dok nisam naleteo na aspidu! Onda sam postao 3u1, pa 4u1, pa 5u1... pa do moga, šta sam sve postao u telu jednog čoveka! E onda je krenula nevolja... Da se razumemo, uvek je nevolja ako nagazite na zmiju. Svaka aspida je hladnokrvna dok je ne očepite, a kada je očepite, pa neka vam je Bog u pomoći!

Završnica serijala - POČETAK KRAJA. Iza kapije je naselje sa pet kuća, opasanih belom zidanom ogradom. Dobro obezbeđeno i skriveno od očiju javnosti. Iz daleka sve izgleda tiho i mirno. Ali, kako išta može biti mirno sa; Aleksom, Viktorom, Reljom, Milošem i Mijatom? Ipak su oni EOS - Sigma. Ali, sada su oženjeni i pred prevremenom penzijom.