Tuga Stories

...

Moji omiljeni citati.

Nepozvani dusi satkani od zvjezdane prašine, sa svojim sablasnim mislima i tihim šapatima, neprestano uranjaju svoja plaha i prozirna obličja duboko u moj um. I ondje ostaju, lebdeći u beskrajne krugove oko mojih misli, a bitka između mene i njih da ih nadvladam još uvijek traje.

UAS

𝘽𝙞𝙩𝙞 𝙣𝙚𝙘̌𝙞𝙟𝙖 𝙞𝙜𝙧𝙖𝙘̌𝙠𝙖. 𝘽𝙞𝙩𝙞 𝙯𝙖𝙣𝙞𝙢𝙖𝙘𝙞𝙟𝙖 𝙙𝙚𝙢𝙤𝙣𝙞𝙢𝙖. 𝘽𝙞𝙩𝙞 𝙟𝙚𝙛𝙩𝙞𝙣 𝙠𝙤𝙢𝙖𝙙 𝙠𝙧𝙥𝙚. "𝐾𝑎𝑑𝑎 𝑐𝑒 𝑠𝑒 𝑜𝑣𝑜 𝑧𝑎𝑣𝑟𝑠̌𝑖𝑡𝑖?", 𝙨𝙢𝙚𝙙𝙟𝙤𝙠𝙤𝙨𝙖 𝙙𝙚𝙫𝙤𝙟𝙠𝙖 𝙨𝙚 𝙥𝙞𝙩𝙖𝙡𝙖 𝙠𝙤𝙣𝙨𝙩𝙖𝙣𝙩𝙣𝙤. 𝙆𝙖𝙙𝙖 𝙘𝙚 𝙙𝙤𝙘𝙞 𝙠𝙧𝙖𝙟 𝙣𝙟𝙚𝙣𝙤𝙟 𝙥𝙖𝙩𝙣𝙟𝙞 ? 𝙆𝙖𝙙𝙖 𝙘𝙚 𝙪𝙜𝙡𝙚𝙙𝙖𝙩𝙞 𝙨𝙫𝙚𝙩𝙡𝙤𝙨𝙩 𝙞 𝙥𝙤𝙣𝙤𝙫𝙤 𝙯𝙖𝙠𝙤𝙧𝙖𝙘̌𝙞𝙩𝙞 𝙪 𝙨𝙫𝙚𝙩 ?

Bol tera ljude da se menjaju. Ona ne želi da se seća bola, samo onoga što je voljno ostavila. Znala je da će se i ono što je bilo dobro nekad iskvariti. Kao sve u njenom životu. Želela je da zaledi trenutak. I zaledila ga je. // ok ovo je pisano jako davno, čak neka poglavlja mnogo pre samog objavljivanja. verovatno će vas malo (više) boleti mozak i oči od ovoga, ali šta je tu je. sry //

"Ljubav...ljubav... nema prave ljubavi veruj mi.Ja ne umem voleti,ja sam zelim i hocu.Svet je previse surov opasan za ljubavnike,svakog casa neko ti ga moze preoteti,bol izdaja ja to ne zelim Pogledaj sto je od tebe ta tvoja ljubav napravila,izgubio si se,ne spavas,ne jedas,ne znas za sebe,svakim uzdahom prizivas nju,smrt,molis da te uzme u okonca bol slomljenog srca.

slomljena, jadna, tužna žena bez samopouzdanja bježi sa svojom kćeri od nasilnog muža.. na putu do sreće, život će pred nju otvoriti razna vrata.. da li će uspjeti pronaći konačni mir i ljubav? vrijeme je da otkrijemo :)

Šta se desi kada upoznamo prvu ljubav? Kroz kakve uspone i padove prolazimo? Ovo su ispovesti jedne zaljubljene tinejdžerke.

Ispričat ću vam jednu priču. Priču o tome kako sam upoznao 5 ranjenih duša koje su bile potpuno različite. No, ipak svih 5 je imalo jednu zajedničku stvar, a to je bio tračak nade u očima koju su usprkos svemu što ih je snašlo i dalje uspjele sačuvati. Te duše su me posebno zaintrigirale i zato sam odlučio upoznati svaku od njih. A zasigurno se pitate tko sam ja uopće? Zaboravite na mene, u ovoj priči nisam ja bitan. Bitni su vlasnici tih ranjenih duša jer upravo iz njihovih priča možete puno toga naučiti. Jeste li spremni za to putovanje? Krenimo onda.

Jedina osoba koju voli i koja sve razume je otisla gore.Kako ce se ona izboriti s tim i ko ce joj pomoci a ko ce joj pogorsati mozete procitati u ovoj prici Prica je istinita i to se meni desilo

I leteli su, visoko na nebu I pali su, nisko na zemlji Cover by: @Vannsy_

Tužna pesma o sudbini mladog čoveka.

Masa SMP adalah salah satu bagian paling berwarna dalam hidupku. Dari semua pelajaran yang ada, seni tari adalah yang paling membuatku bersemangat setiap hari Rabu siang. Awalnya, aku tidak terlalu percaya diri. Saat pertama kali Bu Rani, guru seni budaya kami, mengumumkan bahwa kami akan belajar tari tradisional untuk persiapan pentas sekolah, aku langsung panik. "Aku nggak bisa menari," gumamku dalam hati. Gerakanku kaku, dan aku sering salah hitungan. Latihan pertama terasa canggung. Musik diputar, dan kami diminta mengikuti gerakan dasar. Beberapa teman terlihat luwes, sementara aku masih bingung membedakan gerakan tangan kanan dan kiri. Teman sebangkuku, Dinda, berbisik sambil tersenyum, "Santai aja, nanti juga bisa." Sejak itu, kami selalu latihan bersama. Sepulang sekolah, kami menyempatkan diri mengulang gerakan di aula. Kadang kami tertawa karena ada yang salah arah, kadang juga saling menyemangati saat mulai lelah. Bu Rani tidak pernah marah jika kami salah. Beliau justru berkata, "Menari itu soal rasa dan kebersamaan, bukan cuma hafal gerakan." Hari pentas pun tiba. Aula sekolah penuh dengan siswa dan guru. Jantungku berdegup kencang saat namaku dan kelompokku dipanggil. Lampu panggung menyala, musik mulai terdengar. Untuk sesaat aku ingin mundur, tapi aku teringat semua latihan dan tawa bersama teman-teman. Kami menari dengan kompak. Setiap gerakan terasa mengalir begitu saja. Saat musik berhenti, tepuk tangan memenuhi ruangan. Aku tersenyum lebar-bukan hanya karena tampil dengan baik, tapi karena berhasil melawan rasa takutku sendiri. Sejak saat itu, seni tari bukan lagi pelajaran yang menegangkan, melainkan kenangan manis tentang persahabatan, keberanian, dan kebersamaan di masa SMP. Dan sampai sekarang, setiap kali mendengar musik tradisional diputar, aku selalu teringat hari-hari menyenangkan itu.

. . .

Praznina ili pak puno vise od toga.