CUDO IZ MORA

Proslo leto, raspust... Provod sa drugaricama na moru, suncanje, kupanje., lencarenje... Naj zabavnije od svega nam je bilo nocno kupanje. Odlazile smo na pescanu plazu oko ponoci i ludovale u vodi sa ostalim kupacima. Jedne veceri zadrzale smo se duze nego obicno. Dok su se moje tri drugarice zabavljale u plicaku, ja sam otplivala malo dalje. U jednom trenutku, kad sam se spremala da zaronim, ispred sebe sam ugledala par zamucenih svetlucavih zelenih ociju nekog cudnog bica. Pomislila sam da mi se pricinjava i na tren zatvorila oci, ali kada sam ih ponovo otvorila, jezivo stvorenje je i dalje bilo tu, cak mi se i priblizilo. Uplaseno sam pocela da plivam ka obali, sve brze i brze. Imala sam osecaj da morsko cudoviste pliva za mnom i da mi je za petama. Kada sam doplivala do drugarica, okrenula sam se nazad ka pucini, ali psim svetlucavih mesecevih zraka, nije bilo nicega. Nagovorila sam ih da se vratimo u hotel dok su se ostali jos zabavljali. Sledeceg jutra cula sam na plazi dve zene kako pricaju da se jedan maldic zamalo utopio prosle noci, bas na onom delu plaze gde smo bili i mi. Jeza mi je prosla celim telom i bila sam sigurna da se i taj decko sureo sa neobicnim svetlucavim ocima...