Živeti u kući kao iz filmova za mnoge je samo san. Za mene, to je java. Imati sve što gledaš u omiljenim serijama i filmovima ispred sebe. Živeti u mirnoj ulici, sa najboljim susedima koji su ti kao porodica. Imati uspešne roditelje koji su sve postigli u životu zbog tebe, sve ti pružili. Najbolje obrazovanje, okolinu, kuću na sprat kakvi mnogi zamišljaju. Meni, to nikad nije bilo dovoljno. Imala sam 17 godina. Trebala sam da odlučim šta želim dalje. Gde da studiram? Gde da odem? Otišla sam, a sve sam ostavila. Svoju porodicu, prijatelje, svog dečka. Zapravo, nije mi bio dečko. Svi su znali da se sviđamo jedno drugom, svi su znali da smo mi taj par koji ostaje zajedno od srednje škole do kraja života. To se nije desilo. Sve sam napustila. Mama je ostala trudna. Tako da sam dobila mlađu sestricu. 18 godina mlađu. Pobegla sam od svega. Novi život za mene je bio pun avantura. Bila sam sa mnogo momaka, probala sve i svašta. Proputovala svet i opet mi nije bilo dovoljno. Roditelji su dolazili svakih par meseci sa mojom sestricom da me posete. Sad su se posvetili sebi i njoj. To je jedina stvar
koja mi je nedostajala. Vreme sa njom.
Četiri godine kasnije, studije su završene, sve vreme ovog sveta imam pred sobom. Ali, prvo želim da se vratim.
▪Želela je da osvoji ceo svet, ali pre toga, odlučila je da se još jednom vrati u svoju ulicu Grej, u svoju omiljenu kuću, da se vrati u te tinejdžerske dane, da opet vidi svoje susede, svoje prijatelje i njega. Ako je još uvek tu. 4 godine njenog odsustva promenilo je mnogo toga, vreme nije stalo. Da li će njen povratak u Grejmond promeniti neke stvari? Da l' će je ulica Grej uspeti da je zadrži zadržati ili ne...?▪
Lutko..."
Uzeo je mou bradu svojim grubim i hladnim prstima i podigao ju je tako da meme drzi fiksiranu, onako da moram da gledam njegove hladne i mracne oci. Oci pune tame, bez sjaja, Kao da su pune tuge koja ih razara ali to ne pokazuju. I dalje lepe, oci boje tamnih sumornih planina. Planina koje su tuzne, nemaju drvece-nemaju nikakvu vegetaciju na sebi, nemaju nikakav zivot na sebi, nikakvo zelenilo, one su mrtve i sve sta predstavljaju je smrt i strah. Bas takve su njegove oci.
,,Ja sam Aleksej Popov. I ja imam prava da radim sve sta mi padne na pamet."