NatriX

,,Zašto toliko voliš muziku?"
Upitala me je dok je vrhovima svojih prstiju prelazila preko moje miksete.

,,Nema ničeg veličanstvenog u vezi sa tim. Sve što treba da se uradi je da se pritiskaju odgovarajuće dirke u odgovarajućem trenutku i muzika će se stvarati sama od sebe." Rekao sam kao da je to bilo nešto očigledno.

,,Ti toliko voliš ovo." Pokazala je na misketu. Uzdahnula je i osvrnula se oko sebe kako bi videla moju sobu u Lacrimdale-u. Sobu je osvetljavaljavao samo pun mesec, čija je srebrna svetlost dopirala kroz prozor i primetio sam kako se trudila da u polu-mraku primeti svaki detalj moje sobe i zaviri u moju dušu, koja je ljudima oko mene bila zatvorena, mračna i nepoznata... Moja duša je baš kao i moja soba sada.

,,Tebe volim više." Prošaputao sam ja na uho, pa je privukao u zagrljaj. Nema ničega lepšeg od toga da je moja Plavuša napokon tu blizu moga srca. Njen parfem mi je ispunio nozdrve i naterao moje telo da zadrhti, a ja sam molećivo pogledao na zidni sat čija se kazaljka pomerala svake sedkunde:-Stani molim te želim da ovaj trenutak traje većno.- Pomislio sam.

Ta kazaljka nikada nije stala, a ovi trenuci su nestali u olujama proteklog vremena i pretvorili se u najlepše uspomene.