22 Kapitel Laufend Nakon saobraćajne nesreće koja se dogodila te hladne jeseni, novembarskog dana, Simona Pavlović je obećala sebi da nikada više u svom životu neće kročiti u nijedan prevoz. Posle saznanja o sestrinom stanju, koja je trebala da operiše srce jer je bila u jako kritičnom stanju, Simona odluči da počne raditi kao spremačica u nekom hotelu ili nekoj bogataškoj kući. Kada predaje oglas na tabli da traži posao, Simoni se pojavljuje nepoznati broj na ekranu njenog telefona. Nije bila suočena sa time da priča sa nepoznatim glasom, a ni osobom. Ali zbog nedostatka posla, morala je da pritisne tu zelenu slušalicu. Posle par sekundi javljanja na poziv, dobila je samo jednu reč: ,,Dolazim". Nije znala ni ko je, ni šta je osoba sa kojom je pričala. Samo je znala da je pričala sa muškarcem koji je imao tako hrapav i ledeni glas.
Teodor Popović je bio najugledniji i najlepši bogataš u zemlji. Od toliko barova, kafića, restorana, vila koje je iznajmljivao, njegovo srce se zaljubilo u tu malu crnokosu neznanku. Da je barem znao sa čime se ona borila, da je barem znao kroz šta je sve morala da prolazi, ranije bi saznao za nju i ranije bi joj se javio za pomoć. Njegovo ledeno, hladno srce odjednom počne da oseti toplinu i nepoznati osećaj, njegovo srce omekša od tog nežnog pogleda, a njegovo ponašanje krene da bude neuobičajeno. Da li će se stvarno promeniti zbog jednog toplog i nežnog pogleda? Zbog jednog anđeoskog i milog lica?
