Želim slobodu
  • Reads 229
  • Votes 32
  • Parts 5
  • Reads 229
  • Votes 32
  • Parts 5
Ongoing, First published Aug 02, 2017
-Ali tata, zašto Ivan može? Da, zato što je sin! 
-Ispratite je, gospođice Andrejevna. 
 Oči mi se pune suzama, opet je nepravedan i tvrdoglav. 
-Nisi fer. To ti govorim vrlo svesno. 
-U sobu, Eleonora!
-Nisi fer! 

Eleonora je na prvi pogled sasvim normalna tinejdžerka- kada biste mogli da je vidite. Živi u kući sa bratom, ocem, kuvaricom i dadiljom. Sanja o izlasku u spoljni svet sa kojim nema dodira. Nema društvene mreže, ne ide u školu, nema prijatelje i ni jedan pokret ne može da napravi bez da je otac kontroliše. Voli brata, ali mu zavidi na poverenju koje uživa od oca, za razliku od nje. Živi u zlatnom kavezu i čezne za bar jednim odlaskom do parka dole niz ulicu, jednim razgovorom sa vršnjakinjom i jednim dubokim udahom svežeg vazduha van ove ulice. Čezne za slobodom.
All Rights Reserved
Sign up to add Želim slobodu to your library and receive updates
or
#142teen
Content Guidelines
You may also like
Nobody needs to know by Writting_lady_vp
37 parts Ongoing
Mina je bila, naizgled, veoma prosečna devojka. Odličan učenik kao I odbojkašica iz prvog tima. Nije bila popularna, nije izlazila, imala momke I radila sve ono što su radile današnje devojke. Bila je povučena, I pomalo nevidljiva. Akcenat je na onom 'naizgled' Ispod cele te fasade, ležale su brojne tajne. A ona najsočnija I najveća, bio je jedan jedini - Uroš Lazarević. To je onaj lik, za kojim pola škole balavi a druga polovina ga se boji. Sa svojim tamnim očima, aurom lošeg dečka I osmehom od million dolara, svaka devojka bi pala na njega. Bio je glavni 'bad boy' škole, I sasvim slučajno, Minin polu brat. ~*~ ''Biće zanimljiva noć, ha?'' Okrenem se i vidim Uroša naslonjenog na zid,sa rukama prekrštenim na grudima. Očigledno je čuo da ću da prespavam kod Filipa. ''Mmm,možda..'' - Kažem zavodljivim glasom,namerno ga izazivajući. Ni ne shvatim u kom trenutku se našao ispred mene i pribio me uza zid. Torba mi je ispala na pod, a on je zavukao ruke na zadnju stranu mojih butina, podigao me tako da moram da obavijem noge oko njegovog struka. Ledja mi je držao pribijena uza zid. "Uroše..šta to radiš?" Ruke je postavio na moju zadnjicu da bi mogao da održi ravnotežu, ali to nije bilo potrebno, pored njegovog pogleda koji me je držao apsolutno na mestu. Od jednom, grubo je spojio njegove kukove s mojima. "Ja sam tu bio prvi. Prvo je meni pripalo. Moje će i ostati." Prosiktao je dok me je gledao u oči, još jednom nam grubo spajajući karlice. "Razumeš?!" ~*~ Napomena: Ova priča već postoji na instagram profilu nas._san , gde sam je pisala dok sam bila adminka. Ovo je editovana verzija te priče.
You may also like
Slide 1 of 10
Nobody needs to know cover
Bežim od života, pratite me cover
"Laku noć,cigane"🔚 cover
Najbolji prijatelji  cover
Moj zaštitnik cover
Zabranjena ljubav cover
Ljubav ili Mržnja  cover
Brother cover
Surovi delija cover
Kradljivac mog srca cover

Nobody needs to know

37 parts Ongoing

Mina je bila, naizgled, veoma prosečna devojka. Odličan učenik kao I odbojkašica iz prvog tima. Nije bila popularna, nije izlazila, imala momke I radila sve ono što su radile današnje devojke. Bila je povučena, I pomalo nevidljiva. Akcenat je na onom 'naizgled' Ispod cele te fasade, ležale su brojne tajne. A ona najsočnija I najveća, bio je jedan jedini - Uroš Lazarević. To je onaj lik, za kojim pola škole balavi a druga polovina ga se boji. Sa svojim tamnim očima, aurom lošeg dečka I osmehom od million dolara, svaka devojka bi pala na njega. Bio je glavni 'bad boy' škole, I sasvim slučajno, Minin polu brat. ~*~ ''Biće zanimljiva noć, ha?'' Okrenem se i vidim Uroša naslonjenog na zid,sa rukama prekrštenim na grudima. Očigledno je čuo da ću da prespavam kod Filipa. ''Mmm,možda..'' - Kažem zavodljivim glasom,namerno ga izazivajući. Ni ne shvatim u kom trenutku se našao ispred mene i pribio me uza zid. Torba mi je ispala na pod, a on je zavukao ruke na zadnju stranu mojih butina, podigao me tako da moram da obavijem noge oko njegovog struka. Ledja mi je držao pribijena uza zid. "Uroše..šta to radiš?" Ruke je postavio na moju zadnjicu da bi mogao da održi ravnotežu, ali to nije bilo potrebno, pored njegovog pogleda koji me je držao apsolutno na mestu. Od jednom, grubo je spojio njegove kukove s mojima. "Ja sam tu bio prvi. Prvo je meni pripalo. Moje će i ostati." Prosiktao je dok me je gledao u oči, još jednom nam grubo spajajući karlice. "Razumeš?!" ~*~ Napomena: Ova priča već postoji na instagram profilu nas._san , gde sam je pisala dok sam bila adminka. Ovo je editovana verzija te priče.