„Noćima bih lutala stazama nečijeg života, koji bi po svemu trebao da je moj, ali ga nisam prepoznavala. Svaki put bih nesvesna da sanjam jer su boleli koliko su snovi bili stvarni, vukla konce sopstvene sudbine. Da sam na vreme znala, možda nista ne bih menjala, a možda bih sve iščupala u korenu. Iščupala, a ne isekla, jer kad nešto isečete postoji mogućnost da opet nikne. Kao da vlas kose ne niče na iščupanom mestu."