Vreme Slomljene Boginje

Duša čista.

Neiskvarena.

Ona je bila dete čiji se osmeh jednostavno ne može sakriti. Uvek opijena radošću, smatrala je da nije drugačija kao i drugi.

Ali jeste, na način koji ona još ne moze uviditi.

Iako je bivala na prestolu pored svojih roditelja, samo običan čovek, bez ikakve mitske magičnosti u sebi, kao i svi drugi natprirodni u Kraljevstvu Ferina, ona se nije dala predati. Smatrala je da je niko neće omaložavati jer je samo ljudsko biće, ali ipak bila ona koja je ostajala u sobi plakajući na svoju ljudsku sudbinu.

Ali i svaki početak ima svoj kraj, tako i njena fasada koju je gradila od mladosti. A da li je neko uopšte video šta se krije iza njenog osmeha koji je bio sve sem iskrenog?

Samopouzdanje koje je imala kao malena devojčica bistroga uma, palo je kad je prisilno sazrelila zbog njega. Tog odvratnog mladića koju je naterao na najgore stvari rušeći njene zidove morala.

Ali joj je dosta toga.

___________________

,,Iako sam samo ljudsko biće, imala sam snage u svom telu...Te silne želje da nastavim, da se uzdignem, ali ne mogu više. Dosta. Dovoljno je."

___________________

Do daljnjeg, na HIATUS.

_________________