"We are stars wrapped in skin, the light you are seeking has always been within"💖
Ova priča je potpuno izmišljena, a možda i ne. Osećanja su stvarna, brutalnost je stvarna. Krije svet kojim ovladava tamna energija, bez nade, snova, pun očaja, zagorčan gube u njima, guše ljubav i osećaje, opsednuti širenjem bola koji im je progrizao dušu. Povređuju, ubijaju, ne shvatajući kako narušavaju poredak života uopšte.
🌌 Univerzumom je oduvek vladala harmonija, ravnoteža. Neprekidna borba tamne materije koja je držala sve na okupu i tamne energije koja je želela sve da otrgne. Uvek na ivicu i uvek za malo, ali nikada ovako kritično. Nikada nijedna planeta nije bila ogrnuta tako teškim plaštom tame kao Zemlja. Pretvorila se u nepresušni izvor, uporište tamne energije koja je živela i delovala kroz ljude. Ipak, Zvezde nisu mogle tek tako da odustanu od nje. One, čista svetlost, kidale su tamu, skidale je, ostavljale je u njenom istinskom ništavilu. I pogled na ljude otkrivao im je samo tu iskru života, suštinu tamne materije i osećale su da nije kasno.
Zvezda će dođi među ljude. Ispuniće svojom svetlošću malu Helen, i ispuniti je nadom i ljubavlju. Ona će raspaliti iskri cu, i zapaliti vatru. Ako je tama ne zaogrne svojim slojevima svakodnevnice i ne uguši je. Ako uspe.
Helen ima 15 godina i muči se. Svaki dan proživljava gubitak, bol, odbačenost, ali drži se za ljubav svojih roditelja, ne odustaje od dobrote u ljudima. Nada se.
Viktor je napušten, ispunjen grižnjom savesti, krivicom, boli. Svaki dan je borba. A njegov život isuviše je težak prečesto. Jedino ga bezazlenost njegove sestrice Ele spašava i daje mu snage. Ona je njegov život.
Zaronite sa mnom u ovu priču i hajde da ih upoznano zajedno. Dajte mi priliku, a ja ću dati sve od sebe.
Pocetak je bio ovakav:
Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave.
"Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, samo sto je on nosio vise od nje, iako ni ona nije imala malo u svojim rukama
"To je crna dama, zena koja je zrtvovala najvoljeniju osobu da spase ceo svet, tako nas je spasila. Ta osoba, njena najvoljenija, no je bio ratnik kakav cu jednog dana postati i ja. Zvoncice koje cujes su njegovi, dok je njena kosa pocrnela dana kada je zrtovala svog ratnika"- odgovori joj nazad decak i sam spustajuci glavu, cineci da ga i ona prati iako nije mogla a da u postpunosti odvoji pogled od zene koje je imala zanosnu belu haljinu
Htela je da i ona jednog dana dobije bas takvu haljinu i bude toliko jaka.
"Ja nikada necu uraditi to, bolje je biti zlikovac"- vratila je devojcica nazad
Kraj je bio slican:
Sve je bilo isto kao i na pocetku samo sto sada ja nosim zvoncice, dok se drugih dvoje klanjaju i devojcica postavlja ista pitanja koja sam ja, dok decak pored odgovara kao sto je nekada on. Sve je isto a opet toliko razlicito, jesu zvoncici bili njegovi, ali su ujedno bili i moji.
I ja nisam bila sposobna da hodam na svoje noge, ali on jeste bio za oboje.