Teško mi je da živim sam sa sobom a kamoli sa nekim. Sve što je površno, plitko i kratko je dobro. Sve gde ne mora mozak da se napreže za mene je idealno. Nije da nisam poželeo neki bolji život, a pri prvoj pomisli sam odustajao jer neki bolji život zahteva da se misli, ne samo o sebi, već i o još nekom. A mene mrzi da mislim i o sebi, a kamoli još o nekom. Sve je bilo tako jednostavno dok me iz mraka nije prepala ona...